Економист
677
металном подлогом од 440 милиона динара; или сумарно речено папирни динар сачињавао је ''/,, од цене златног или металног динара. У то време подноси се за замену у динаре 5.6867/, милиона бив. аустријских круна, које су биле по закону изједначена са 1.418 милиона динара а са златном подлогом од Аустро-Угарске Банке од само 10 милиона златних круна. Другим речима: онда када је папирни динар имао златну подлогу само од 7/,,, своје цене.
Па зар онда није појмљиво, зашто ји долар у Београду у јануару 1920. године коштао 920 динара, а у мају се већ дигао на 48 динара услед тог неуспелог замишљаја финансијског у погледу промене папирних аустријских круна без вредности на динаре, који су се до тада могли рачунати као здрава валутар
Неуспех те финансијске мере је у томе, што су слабе круне, као у причи о Фараоновом сну, прогутале здраве дипаре, али саме услед тога нису постиле гојазне и здраве, већ су ослабиле платну снагу динара.
Та финансијска мера представљала је као неку нарочиту контрибуцију, коју је победитељка у Светском Рату, требала да плати својим ново задобивеним земљама из побеђене Ауство-Угарске: јер су оне аустријске папирне круне, које су се налазиле у течају и у џеповима становништва добивених бивших аустро-угарских крајева, имале само "аза део своје куповне цене. Зашто је и у ком циљу становништво Србије морало да прими на себе сву тешкоћу дизања курса тих аустријских круна без икакве вредности а на рачун своје здраве валуте динараг Тих 1.423 милиона пуштених новчаница круно-динара, скоро је преполовило курс старог динара. Другим речима: цене коштања робе и предмета прве потребе према сниженом курсу динара попеле су се на дупло. Добро је било за оне који су ту робу продавали.
Напротив, цена коштања робе и предмета прве потребе у бив. Аустро-Угарским крајевима, која се створила у новој новчаној јединици круно-динару, очигледно је снижена, пошто је немогуће упоредити ма им снижени курс динара са аустријском круном без вредности.
Ко је, на крају крајева, претрпео штету од те замене круна у динарер Да ли становник оног краја, који је променио
EKOHOMHCT 45