Економист

679

И та основна погрешка и тај првородни грех, претварање динара у круно-динаре имала је даље многобројне последице: почело је од тога, да су се показали недовољни Државни буџетски кредити израчунати у динарима, услед пада курса, тј. куповне снаге круно-динара. Ради попуњавања тог недостатка у Државном газдинству, које је захтевало новца, новца и новца, финансијска власт у тим тешким тренуцима није могла ништа друго, него да прибегне емисији све новог и новог папирног новца. И ето видимо, да је крајем 1920 године количина новчаница у течају стигла већ до 3 милиарде; у јануару 1921 године она се дигла на 3.388 милиарда при крају исте године на 4'/, милиарде; при крају 1922 године већ више од 5 милиарда.

Међутим метална подлога тих нових новчаница не само да се није повећала. него се чак и у неколико смањила од 440 мил. злата и сребра и стране валуте на 380 милиона динара.

Штампарска машина је настављала свој сизифов рад, а курс долара у Београду све се дизао: у почетку од 20 динара на 40 динара у 1920 години; од 40 до 65 динара у 1921 години и од 65 до 85 динара у 1922 години; док напослетку у Јануару 1923 године није достигао 110 дин.

Такав је општи нацрт пада курса динара.

За све то време финансијска управа Краљевине, све више и више појачавајући рад штампарске машине, и дигнувши за време од три године скромну цифру емисије од 700 милиона динара на колосалну цифру од 5 милиарда динара, уз истовремено смањивање металног фонда Народне Банке од 442 милиона до 380 милиона дин. свакојако се старала да се путем законодавних декрета и административних наређења бори са тим неизбежним падом курса динара. Ми ћемо прегледати то валутно законодавство и административна наређења целог тог судбоносног периода пада динара, да би се очигледно уверили колико су они били бесплодни. Али ми ћемо памтити слику беспрекидне емисије, коју сам већ нацртао, и која је довела динар до његовог бедног стања у почетку 1923 године.

. 1919 године док је динар чврсто стајао, мало су се у Београду интересовали валутном политиком; за време Министара Нинчића и Вељковића све бриге финансијске власти биле су

45%