Економист

682

мере утицаја противу спекулације, да се правично може назвати девизном политиком Министра Стојадиновића. Сада је решавајући моменат берзанских операција постало учешће Народне Банке у њима без користи за исту: и Представника Министарства Финансија на берзи умају моћно оруђе у рукама: једну трећину свију девиза примљених у - Краљевини; и Народна Банка добро пази на то где се свршавају границе нормалних берзанских операција и где почиње спекулација. Па и не може у ствари бити спекулације, пошто Народна Банка сама не. спекулише, а само продаје девизе и валуте тамо где се осећа потреба у истим и купује где их има сувише.

__Са таквим системом знатно се сузбија и берзанска спекулација и берзанска паника.

· Веома је интересантно пропратити кретање курса долара у Београду, ми видимо какве он скокове прави за три године 1920-1922. и за прве месеце 1923 године уз стално дизање, без. обзира на све наредбе, забране, објашњења и сузбијања од стране финансијске власти.

· Лако је забележити -и време снижавања тога курса у јуну, јулу и августу 1920 год, и при крају 1921 год. а за време целе 1922 годнне његова линија прави стално таласасте покрете. Али би било погрешно сматрати, да је на ту несталност и падање курса долара имало каквог утицаја валутно законодавство или административни утицаји: довољно је напоменути, да су те репресије дошле до свог врхунца у де цембру 1922 год. када се је курс долара одлучно почео дизати. Ту несталност можемо другим објаснити и то значајнијим: до сада се још памти у берзанским круговима какав су ефекат и какву су панику изазвали у јуну-августу 1920 године оних сто хиљада долара, који су били избачени на пијацу од стране Министарства Финансија, услед чега се долар у Београду снизио од 48 динара на 15. Али тај ватромет није дуго трајао и долар је опет почео. да се диже, чим је нестало готовине долара у Министарству Финансија.

Даља колебања курса долара имала су озбиљније разлоге и била су без позоришног ефекта: то су зајмови, у почетку унутрашњи 7"/, инвенстициони на суму од 500 мил. динара, па страни амерички тако звани Блеров зајам. Сви памте, како су дуго трајали преговори о том последњем зајму; појавило