Економист

689

Рекли би им да се сада папирни динар не цени ал-пари већ само у 9 швајцарских сантима.

У томе и јесте фактичка девалвација: курс валуте је већ промењен услед прилика и котирања- Светске Берзе.

Задатак је: финансијске Власти у таквом случају веома веома ограничен: да изабере најподеснији и најзгоднији тренутак за утврђивање тог већ промењеног курса валуте на извесној висини.

Да би се изабрао тренутак за званичну девалвацију, потребна је велика опрезност и велико финансијско искуство, пошто треба бити тврдо убеђен, да се курс валуте коначно одредио и да не може више подлежати значајним променама на берзи. У противном сама девалвација губи сваки смисао, ако валута ипак не остане чврста. Нарочита би била срамота за Министра Финансија у том случају, ако би берза ценила његову валуту изнад паритета, т, ј. изнад оног курса који је он сам одредио.

Кажу да је девалвација неморална. Ја би тачније рекао, да није девалвација веп да је инфлација. Она се у неколико покрива преваром и злонамерношћу, Али противу кога је упућена та злонамерност» Свакако не противу Емисионе Установе већ противу целог срановништва.

Папирна емисија и папирна инфлација, неизбежно вуче за собом и пад курса папирне валуте, а пад курса вуче 'за собом и поскупљивање робе. У данашње дане када су скоро све земље преживеле то време поскупљивања робе, сумњам да та обична појава захтева доказе, На тај начин, емисија преко норме. или инфлација утиче на све становништво, пошто, оно при томе плаћа много због скупоће робе.

Ми знамо, да се и наша Краљевина користила тим емисионим приходом за потребе државног буџета. И ето таква инфлација је заиста неморална, пошто она потпуно игнорише сва основна, елементарна правила правичности Државног пореза.

Скупоћа која расте погађа све без разлике и разуме се, да је она много тежа за сиромашно становништво него за богаташе. Истина тај порез је привремени, пошто се на крају крајева инфлација кристализира на одређеном курсу валуте и врши фактичку девалвацију њену. Становништво се оријен-