Економист

692

заборавити да се за страни кредит плаћа велика камата 8—9 годишње, што значи да свака позајмљена милиарда вуче за собом 80—90 милиона динара нове порезе за становништво и то златних милиона.

И где је у опште мерило за потребну количину новчаница у течају према златном паритету2 Зар није лакше за. уставити се на цифрама које и сада постоје: т. ј. на једну милиарду динара есконтних операција Народне Банке и четири и по милиарде динара инфлационих. Више је него сигурно, да ће за једну милиарду динара новчаница у течају бити довољна и постојећа метална подлога — 450 мил. динара. А ако би и затребало ма какво појачање тог металног фонда, онда би то било у веома малој количини.

Дакле, и при том начину дизања курса динара путем страног зајма за појачање металног фонда, ми се понова враћамо томе, да је потребно уништити оне новчанице, које сачињавају дуг Државе Народној Банци од 4 и по милиарде динара. Значи да се понова враћамо девалвацији.

Напослетку остаје и трећи начин, по коме се управља и садашња Влада, то је пут постепеног побољшавања народног и државног газдинства. Ми видимо, да су у тој грани постигнути повољни резултати, и да се курс динара не само стабилизирао, него се и дигао и наставља да се диже.

Али, ипак, мислим да је немогуће зауставити се на том једином начину постепеног побољшања курса динара. Не гоговорећи већ о томе, да цифре биланса Народне Банке за последње полугође, почев од краја 1924. године. показују да паралелно са дефлацијом иде смањивање есконтних операција Народне Банке, или другим речима стезање трговачкоиндустријског кредита, који се и без тога у свима индустријским круговима и установама сматра сувише малим. Ми не можемо јасно да замислимо каквим би практичним начином или за који рок свих наших 5 и по или 6 милиарди новчаница у. течају могле бити осигуране металном подлогом P Таква се огромна сума метала не може наћи ни у којем случају, а она је и непотребна, пошто земља од 12 милиона становника не треба 6 милиарди новчанаца златног паритета. Значи да се при том начину постепеног и тако рећи природног дизања курса динара по принципу „све ће се само