Економист

708

Ствар је у овоме. Ако би стран капиталиста давао кредите директно нашим фирмама, он би се морао марљиво обавестити о солвентности наших фирми; у место тога он претпоставља да посао повери наравно уз провизион; бечким банкама, које су му добро познате. Исти је разлог и код трговине. — Продавац са стране с обзиром на кризу у продаји која се свуда осећа мора да продаје робу на кредит, и да не би тражио детаљне информације о нашим фирмама, стран продавац се обраћа на бечке фирме, — које су му боље познате и које му могу понудити жиро великих банака — и продаје робу њима, коју ове, опет уз лепу посредничку зараду продају нашим увозницима.

У принципу ми се не можемо бунити, Управо немамо права на то — против ове посредничке улоге Беча. Стран капиталиста одн. стран продавац има право да буде „комотан“ он нема воље да тражи информације о нашим фирмама: и у место тога вољан је да плати бечким банкама одн. бечким трговачким кућама провизијон, па да се ове информишу и приме ризико на се.

Али, одобравајући страним капиталистима — трговачким кућама — овај поступак, ми сматрамо за потребно, да укажемо на штетне последице, које одатле произлазе, како за нас тако и за њих.

Прва је штета, коју смо већ нагласили, провизион који се има платити посреднику, и који, у данашњим приликама, није тако незнатан. Ако бечка банка плаћа своме повериоцу шест или осам процената интереса, она ће са своје стране, обрачунати своме дужнику 10— 149), — разлику у 4—6", 38држава за своје посредовање и ризико премију. Исти је, наравно, провизион и код посредовања у трговини.

Стран кипиталиста — извозник — прелази равнодушно преко овог провизиона, с погрешном предпоставком, да он пада само на терет нашег дужника одн. увозника, у самој ствари пак овај провизион, са више од 509), смањио је зараду страном капиталисти: = јер би он пласирао свој новац не по 6 и 89, већ по 10 и 129.

Но поред све штете, за коју многи мисле да је и једина има још и других штетних последица. које су много замашније но што се то многима чини.