Економист

715

дарским крајевима Европе. У Ческој је она у ширењу у Моравској је заразила око >/, винограда а у Словачкој све. У борби противу ње се у почетку прибегавало као и свуда сумпоро-угљенику али без практичног и ефикасног дејства, без практичних крајњих резултата. Ово је изазвало постепено прилажење америчкој подлози. У том погледу дошло се до резултата, да је за Моравску Зо1оп15 најбоља подлога па и ако је мање отпорна у упоређењу са другим сортама. На овој подлози окалемљене сорте: шасла, силванац, португизац и др. роде врло добро и дозру нешто раније. Поред тога Зојош5 је и у порасту нешто бујнији. Он је бољи и OJL rupestris monticola-e и прапа ромашз-а, која је у хладним крајевима осетљивија. Као подлоге се прилично употребљавају францускоамерички хибриди ататоп Х гирезш та, сашлп, ататоп Х прапа 148 В а овде онде HM nuourveder X rupestris 12092. o aeричких XHOppMma solonis X riparia 1616 m riparia х гирезш schwarzmann 1.

У погледу производње лозе урађено је као и код нас. Лоза се производи по Државним расадницима. Оваквих има у Моравској око 15 са укупном површином око 32 хектара Окалемљена лоза се стратификује и продаје народу по ниској цени. Код нас приватна иницијатива у том погледу све више узима маха, што се може са задовољством констатовати. У погледу сорти гаје се више беле од црних и то шасла 60%/,, велтелинка, 30%/,, силванац, траминац и ризлинг укупно 109 У овом се односу употребљавају и за производњу вина. Црне сорте су много. мање. заступљене, Међу њима португизац заузима 60", франковка 30%/, и бургундац 10%/, свију дрних сората, Као што се види шасли и португисцу припадају највећи процентуални делови. Овоме је разлог њихово рано сазревање и недовољна топлота.

Словачка има најбољих услова за виноградарство а Ческа најлошијих. Моравска ту стоји на средини између ових. По податцима школе у Братислави а на основу десетогодишњег проучавања добија се преглед и податци о

просечној родности појединих сората и саставу шира у Словачкој .