Економист

739

наука о познавању земљишта и које су незаменљиве како по сигурности резултата тако и по релативној својој јефтиноћи. Овим методама служили смо се ради наших испитивања, али ни ја нити моји сарадници нисмо хитали да о њима до сад говоримо као и методама за бонитирање, јер смо хтели најпре проверити њихову вредност на србијанском терену и добити резултате, које би нас лично охрабрили и дали нам право да проговоримо своју реч. Ове методе нису широко познате, те нису могли ни органи Министарства Финансија што год дознати 0 њиме. Тек сад смо у стању, па сматрамо и за дужност, да скренемо пажњу свих, који се дотичним питањем могу заинтересовати, на постојање таквих метода и на њихову несумњиву вредност за бонитирање културног терена. Методе, којима се обично служе ради бонитирања земљишта могу се поделити на две групе: директне и индиректно. Прве одређују плодност терена по количини хранљивих састојака, по физичким и биолошким особинама земљишта. Агрикултурна Хемија израдила је ове методе, те се оне могу назвати агрохемшјске. Индиректни начин одређивања плодности ослања се на статистичко-економска испитивања повећих области, и то на одређивање врста биљака, које с успехом производи једно или друго земљиште, а тако исто и на одређивање висине приноса различних врста земљишта. Ни агрохемијске ни статистичко-економске методе нису се показале довољне нарочито у случајевима, кад је било потребно брзо решење задатака на још не бонитираној територији и на већем простору. Ове мотде захтевају детаљна испитивања, на пр. вишегодишња методијски изведена статистичко-економска истраживања, врло добру стручну анализу добивених података, нега основи којих ствара се један тако рећи „кључ“ за бонитирање, помоћу кога помоћно особље, претходно добро извежбано, врши бонитирање по одређеном програму и детаљисаном плану. Још компликованије претходне радове захтева агрохемијска метода. Да би ова метода дала сигурне резултате, потребне су многобројне хемијске, физичке и биолошке анализе једног често огромног броја земљишних примерака, потребни су вишегодишњи огледи делом у саксијама, делом на пољским парцелама, што кошта толико новаца, да се нигде не подиже једна нарочита