Економист

758

индустрије. Стагнација послова, која се испољава у смањеним активама банака, у обиљу слободног новца и др. појавама, погодила је пуном снагом и наше радништво. Уместо да абсорбира бар редовни прираст становништва индустрија хиљаде радника баца — у незапослене. Потребне су озбиљне мере економске политике, да се стане на пут овој немилој појави — слабијем запослењу радника и општој стагнацији послова. | j

Ал. В.

Спољна трговина Совјетске Русије.

Плодна и богата земља, која обухвата !/. површине света и која је пре рата узимала видног учешћа у међународној трговини, утицајем револуције и грађанског рата "потпуно је елиминисана и 1920. године њена улога у међународној трговини пада до ништавних размера. Од тога доба извоз и увоз постепено се дижу, као што се види из следећих бројева (у мил. рубаља по прератним ценама):

прос. 1911—13 1920)21. 1921/22. 192223. 1923024. 9м. 1924125.

Извоз 1.543 — 3. — 63.9 133.2 340.— 208 Увоз 1l.2936.S- 37—. 270.9 147.9 208.— 249 биланца — 307.— —834— - 207.- —147 — 132.— —41

Највећу пасивну биланцу опажамо 1921/22. године због знатног увоза хране у гладним годинама 1921—1922. После обилне жетве у родној 1923. години Русија је форсирала извоз жита. Па како је спољна трговина монополисана од стране Државе и како према томе постоји могућност регулисавања увоза, то је 1923/24. буџетске године постигнута знатна актива биланца. Добијене стране девизе су искоришћене као подлога за издавање банкнота (червоњец).

Жетва 1924. године знатно је подбацила. У новембру прошле 1924. године је обустављен извоз жита, а да би спречила поскупљавање животних намирница Совјетска Влада у априлу—јуну 1925. године се појављује као купац и увози знатне количине жита. Да би колико толико смањила пасивитет трговинске биланце, Совјетска Влада форсира извоз других продуката сем жита. На тај начин постигнуто је то да је овогодишњи извоз само незнатно изостао иза 1923. године. Како се та замена вршила јасно се види из следећих