Економист

841

'Шума.и Рудника, дана основу става 2. чл. 94. Устава пропише уредбу о тосигурању радника и особља братимске благајне, која потпада у искључиву знадлежност његову“ (чл. 32). Као што се из предњега јасно види, Министар"ство Шума и Руда мисли, да предње питање, бар у колико се оно тиче осиГурања рударских радника, реши путем једног јединбг члана, остављајући све "остало слободном нахођењу својих извршних органа. j

Са обзиром Ha напред изложено, нема сумње да тај поступак Министар„ства Шума и Руда представља један јединствени препад у нашој законодавној пракси. Јер до сада је, из појмљивих разлога, био општи обичај и правило, да се нити доношење новога нити измена постојећег законодивства не врши "пре свестраног консултовања свих заинтересованих, као и шире јавности. Међутим у предњем случају Министарство Шума и Руда је поступило сасвим обратно, јер је предњи члан тако рећи нечујно спровело кроз Зако о ДванаСстинама, што несумњиво представља једну неправилност првог реда у законодавној пракси. Тиме се оно несумњиво огрешило не само према општим интересима наше земље, већ и према самоме нашем Парламенту кога је на тај начин довело у врло незгодан положај, да доноси одлуку по једном питању, чија му замашност и последице 'нису ни из далека биле познате. Услед тога интереси наших рударских раденика у погледу њиховог осигурања доведени 'су у озбиљну опасност, што ће најближа будућност најбоље показати. Па пошто је ово питање на предњи начин решено потпуно погрешно и сасвим Једнострано, неопходно је потребно, да се на њега наш Парламенат, приликом разматрања новога рударског закона, поново врати. и да том прнликом исто реши на начин, како то налажу шири интереси наше земље, без обзира на -аутаркијске тежње Министарства Шума и Рудника.

Раднички Саветодавни Одбори.

(Conseils d” entreprises)

Прво је социјалистичка доктрина поставила и подржавала тезу, да је у интересу социјализма и његова напретка потребно постепено преносити утицај радништва на управу 'индустриских предузећа. Као најпрактичније средство за спровођење ове идеје сматрале су социјалистичке вође стварање повереничких одбора радника. Ови су одбори испрва имали да у разним спорним питањима посредују између радништва и послодаваца, а доцније постепено да проширују свој делокруг у правцу што већег уплива и на саму управу предузећа. Они су у почетку свога деловања служили постанку и развитку професионалних удружења. а доцније су се развијали паралелно и у споразуму с тим разним професионалним рад-