Економист

888

реској снази као мерилу за разрез пореза. И наш Устав у чл. 116. П став утврђује: „Порез се плаћа по пореској снази и прогресивно“. То су два постулата новије финансијске науке којима би се у многоме могле отклонити велике социалне неједнакости. Ова два начела тешко је спровести у систему пореза по приносу из разлога што се по приносу пореског“ објекта не може констатовати тачно снага пореског субјекта. За снагу пореског субјекта од значаја су: стварно искоришнавање добара, околности рада, индивидуални односи и други. значајни по овом питању лични моменти, које порез по приносу не узима у обзир већ једино порески објект о коме води рачуна: Из следећег примера види се довољно да се у објективним порезима искључује прогресивна стопа. Једном: сопственику виноград или какво друго земљиште треба да даје 2000 динара прихода, а другом 1500 динара. Први је претрпео штете услед нерационалне обраде, а друга је успео да добије и већи приход од катастарског. Као што се види, овај пример могућан је и у пракси исто TaKO KaO H y теорији.

Немачки научник Вагнер препоручивао је мешовити систем пореза по приносу са порезом на лични приход. Он сматра, да се овакво комбиновање може извести по тачном плану и да се ова два система порезивања допуњују и додирују тако, како неби дошло до двоструког порезивања, које треба да се покаже само тамо где треба да се примети као већи реални терет; на пример, код фундираних прихода. Пракса је дала на знање да је овај предлог тешко извести. Пруска, где је Вагнер највише утицао и непосредно радио, није усвојила овај предлог. Она је увела порез на имовину поред пореза по чистом дохотку. И оно што је Вагнер предлагао и хтео са комбинованим системом извршено је са порезом на имовину. Били су пречи оправдани социални захтеви, да се порез сноси по привредној снази и да се порески 06везник ослободи њега кад год то траже поменути захтеви.')

ђ У Немачкој су предузети још раније радови да се измени позитивни систем порезивања. Ове године поднети су Рајхстагу седам законских пројеката, који су противност раније уведеном систему. Стручна критика је једнодушна, да су садањи предлози савршенство у техничком смислу; но представници радника најоштрије нападају ове пројекте, јер исти огромном стопом опорезују баш оне објекте, које троше шире народне масе. Нарочито