Економист
894
погрешно су и неправедно нормирани законом. Воља десетара као да је озакоњена! Од ригорозности десетара зави-
сио је и десетак, а према томе и репартициони контигенти.') Све то манифестује се данас било у јачој или мањој неравно-
мерности. Интересантно је, да десетински паушал није једнак за парцеле једнаке и по површини, култури и бонитету, које леже једна поред друге само у разним пореским општинама. То је већ правило, да две општине са подједнаком површином културног земљишта не плаћају једнак паушал! Порески основ је бруто приход! Ту наилазимо већ на једну аномалију, ако се смемо тако изразити, с обзиром на прилике у Босни. Између средње и источне Босне, Херцеговине и босанске Посавине постоје огромне разлике. Упадљиво су видне разлике измењу тих крајева у приликама за обрађивање земљишта, у постигнутом услеху пољопривредног рада, у самом квалитету земљишта; па ипак је порески основ бруто приход! Зар се у свим тим крајевима не употребљава иста радна снага, исти начин обрађивања, подједнаке количине семена; а зар немамо огромну разлику у постигнутом успеху Може се још рећи, да земљорадник у источном крају Босне, несумњиво, има да утроши већи део времена, да се бори са већим тешкоћама у пољопривреди, па ипак он не може постићи успех свога колеге из Посавине. Поред десетинског паушала уведен је порез по вредности, као други тип пореза на земљиште и он оптерећује по други пут исти порески објект. Порекло овог пореза по вредности је такође у турском пореском систему. Њега ћемо на крају овог законског система изложити.
Изведени катастар пореза на земљиште у Босни није дао резултате који су се од њега очекивали. Узрок лежи у снагама које су изводиле посао, јер нису имале довољно стручне спреме, а још мање познавање прилика. Ма да овај катастар обилује и недостацима“ ипак он представља вредност како у јавно правном, тако и у приватно правном и пореско политичком погледу. И ако не одговора фактичним приликама ипак са грунтовним књигама његова вредност је несумњива и не може се оспоравати. Десетинском паушалу подлеже свако зиратно земљиште. При томе не води се ра-
1) Д. Летица.