Економист

897

опорезован трипута: једанпут порезом на принос, други доходарином и трећи порезом на имовину. Поред тога постоји и један специјалитет, то су тециварине [| и П разреда. По својој карактеристици то је нека врста пореза на личност, коме се у новијој финансијској науци не налази места. Тенденција тециварина је да опорезује приход од физичког рада, паушално, утврђеним ставом, без обзира што се врло често приход од рада плаћа и по трећи пут: једанпут у порезу на принос, други пут у доходцима и трећи пут у тециварини, Целина овог система не може се замислити. Без икаквог реда, систематике и логичне целине он представља један хаос у Коме се ни дугогодишњи практичари не могу снаћи. Не хиперболише се, ако се каже, да се у њему не налази ниједно од начела финансијске науке изузевши начело фискалности. Угарска је 1848. г. у УШ законском чланку поставила начело једнакости и равноправности. Та начела нису остварена, јер је 1850. г. аустријско намесништво проширило и на Угарску свој систем непосредних пореза, који је базирао на начелу опште пореске обавезе, али није водио рачуна о равномерности и привредној снази. Овај систем је 1875. г. реформисан више у техничком него у материјалном смислу и данашњи закони носе све недостатке тога система, У току 1909. год. усвојен је нов пројекат по Векерловој реформи, који није у целости уведен у живот, већ само чланци о порезу на земљиште, куће и закон о течевини друштава обвезаних на јавно полагање рачуна. Ова реформа увела је прогресивну доходарину и ослобођење минимума егзистенције. За време рата уведен је порез на имовину и лична доходарина, а стари доходарински прирез остао је и даље. Прве радове за увођење пореза на земљиште предузела је 1849. и 1850. г. аустријска апсолутистичка управа. Радови су се састојали у састављању привремених земљишних катастра. На основу просечног чистог приноса земљишта разрезан је порез за 16/18/7577. наређено је исправљање катастра. Тада обављено катастрирање дало је непоуздане резултате. Овај рад замењен је 1884. Г. новим катастром, који и данас вреди, а који се оснива на Трпангулационом и топографском премеравању и груписању земљишта у културне врсте и бонитетне класе. Утврђена пореска стопа исносила је 25.5%, од катастарског чистог при--