Економист

914

1 и 12 месеца — према чему је врло кратко време за које би банкари располагали овим сумама, те тешко да би велике и солидне банке плаћале какав интерес на њих. Овде је врло оправдана сумња да би га у оваквим случајевима у опште плаћале и то сада када је у Америци обиље капитала. Али ако би га и плаћале, тешко да ће стопа прећи 1—92%/. Узгред напомињем да наша Државна Хипотекарна Банка, својим дужницима, у сличном случају одобрава 29, уз одбитак износа за државни порез.

Пре даљег излагања и да би слика реализована и амортизована овог зајма била јаснија, потребно је већ овде задржати се још на два питања:

Прво, колико је рок овог зајмаг Једним софистичким излагањем чињеница, зајмодавац у своме спроводном писму тврди да нуди зајам „за време од 20 година“. Међутим ово је тврђење врло далек) од истине, јер, по постављеним условима у самој понуди, први би се део морао отплатити за 19 година, други за 18, трећи за 17, четврти за 16, пети за 15, шести за 14, а седми део за 13 година рачунајући за сваки од тренутка њиховог реализовања, а не од тренутка ступања уговора на снагу.

Друго, врло је интересантна и за општинску управу поучна комбинација по којој зајмодавац мисли да финансира овај зајам. Та комбинација већ се указује у горе изнетим чињеницама. На име, зајмодавац се обавезује да у првој години реализује зајам у номиналном износу 856.800, коју суму он финансира овако:

а) 137.088 долара отпадају на курсну разлику (16%/);

6) округлих 65.000 добиће као предузимачку добит (7.59%/, );

в) општина му полаже на име отплате и интереса 185.640 (21.679 %

г) остаје да зајмодавац набави само још суму од 469.072 (54.740).

У другој години имао би да се реализује зајам у износу од 1!,428.800 долара, што са остатком првог дела од 571.200, који би такође реализовао у другој години, износи равно 2,000.000 долара. Ова би сума била реализована:

а) 320 000 на име курсне разлике (16'%,);

6) предузимачна добит 152.000 (7.6%/,);