Економист

24

dugotrajnu vožnju, stanice su zakrčeme ı roba se vrlo polagano pomiče napred.

Izvoz otežava ı povišica Želj. tarifa u toj godini.

Slaba žetva ove godine uzrokom je velikom porastu cena šivotnih namirnica, radi čega produkcioni troškovi dostižu veliki visinu. Niska valuta omogućuje doduše izvoz, ı cene konvenirajii, ali je porast cena drveta u velikom nesrazmerju sa padom valute. Кад! (ова јависпо рада vrednost robi, ako na oko i raste.

Privrednici se tuže na nove socijalne zakone (zakon o Zaštiti radnika i inspekciji rada), koji donose nove terete na industrju. Nejednako porezno opterećenje, isto je tako težak teret. Oscilacija valute otežava mogućnost kalkulacije, a nadležna ministarstva stanovitim odredbama još pogoršavaju situaciju. Tako se ukida povlastica za prevoz trupaca, a nova izvozna (ата од 6-УП оре! uvodi carinu na izvoz nekih sirovina i bukovih željezničkih pragoya.

U diagramu izvoza pokazuju se oscilacije uzrokovane valutarnim promenama. Dok se u martu izvoz naglo diže pomognu padom naše novčanice, dolle u septembru naglo pada usled pada lire, da se s popravkom lire u novembru i decembru opet popravi.

Meko drvo, koje je u leto plaćeno po 190 lira diže se u septembru na 270 lira.

Te godine vodimo na talijaaskom tržištu. Naš je uvoz drveta onamo znatno veći od Austrije (336.055 t. prema 282.082 po talijanskoj stat.), koja se obraća prema Nemačkoj. Izvezeno je polupreradđevina /išćara 28.043 vagona ı vrednosti od 954.5 mil. din. od čega u Italiju 55%". Ove godine dolazi Francuska već na drugo mesto sa 10%, pred Austrnju, koja nazaduje na 9%, zatim u Nemačku, Madarsku, 'Švajcarsku, Belgiju 1 +. 4. Себпага se izvozi 29.140 vagona za 256.3 mil. din. Od toga u Italiju 8196, 4%, u Mađarsku, 4:·8 u Grčku, za tim u Egipat, Franćusku, Exnglesku, Tunis, Bijeku (zahvaljujući обуогепји пјеске шке) 11 d. Izvozi se i dosta /išćara u oblom (1.548 vagona u vrednosti od 8'3 mil. din.) Italija (59%), Nemačka, Austrija, Mađarska, Holandija i 1. d.), manje čećinara 397 vagona za 1,5 mil. din. (što se sve ima pripisati slobodnom isvozu do 6-VII).

Tako količina kao i vrednosti nisu sasvim pouzdane. Carlinarnice uzimaju vrlo niske faktore za preračunavanje mš., a trgovci naznačuju u deklaracijama niske. vrednosti. To se najbolje vidi odatle, da je poprečna vrednost lišćara po kgr. 0.9, kod četinara