Економист

2

капка рортамја ! зицасја- п тезеси тапи. Italija potražuje naročito drvo III. kl. koje plaća do 200 lira.

Prema diagramu količine izvoz raste sve do maja, da u junu krene neznatno natrag usled pada lire i franka. Istovremeni pad dinara ipak omogućuje iZzvOZ UZ povoljne cene, i u julu рознје ештипасји тезеспог izvoza svih godina sa 111.598 f,

Diagram vrednosti u glavnom se podudara sa diagramom količine, ali u pojedinostima pokazuje diflerencije. Tako u aprilu neznatno nazaduje prema martu, po svoj prilici radi veće količine izvoza drveta IL. kl. na štetu vrednijih vrsta. Osim toga postiže Pulminaciju mesečnog izvoza svih godina u maju sa 178.4 ти. din., dok je u julu, kad kulminira izvoz po količini, nešto manji t. j. 177.5 mil. din., što se može svesti na veći izvoz četinara па štetu hrasta.

Od tog meseca naglo pada izvoz tako po količini, kao ı po vrednosti. 7aj se pad nastavlja i 52 5е ne 'огаса па оџи. visinu ni u sledećoj godini. Uzroka je više.

Latenina kriza izbija sve više i više na javu. Nagao porast dinara n avgustu ne zaustavlja se, već se postepeno diže. S tim porastom ide na žalost uporedo pad lire i ranka i to nezavisno od porasta dinara.

Težina situacije leži u tome, što s porastom dinara ne raste i cena drveta na stranom (tržištu. Ako se cena usled pada lire neznatno i podigne, odmah nastupaju države konkurencije, naročito Austrija, koja je već prebrodila krizu, smanjila glavne zapreke izvozu, sklopila povoljan ugovor s Italijom i na željeznicama dobila znatne olakšice (jadranska tarita!), usled čega može davati drvo па talijanskom tržišlu za 15-20 lira jeftinije, nego li naši izvoznici. To se najbolje vidi iz statistike po kojoj nas je u godini 1924. Austrija skoro dostigla (te godine diže se njezin UVOZ lu Haliju na 459.559 t. prema 496.668 t. našeg drveta).

Pojavljuje se i Rumunska konkurencija sa 28.369 t. prema 15.689 t. u godini 19922, Ta je konkurencija naročito opasna u Levantu i ostalim zemljama Sredozemnog Mora.

Da nas istiskuju druge države sa našil glavnih tržišta ima se iražili uzrok još i u tome, što kod nas uporedo s dizanjem dinara na strani ne raste i njegova vrednost kod kuće. Cene životnih namirnica u stamom su porastu, što dolazi do isražaja u neprestanim povišicama radničkili plata. Za šumsku industriju