Економист
86
Тако је др. Сајпел у Швајцарској доказивао сву штетност и рђаве економске последице од уговора мира, тврдећи да су њима створене од једне Аустро-Угарске, од једне моћне економске целине — више малих Аустрија, раскомаданих делова и то сваки са две своје мане: са својим мањинама и својим економско-финансијским незгодама. Затим је др. Сајпел доказивао да је аустријска индустрија одвећ велика за данашњу Аустрију, јер је у главном сконцентрисана око Беча „Изгубила и своје пијаце и потрошаче“. А др. Матаја подвукао је 10. јуна у Женеви између осталога у својим изјавама да „Аустрији треба обезбедити тржишта и пијаце а њеним незапосленим људима — послове“, како би могла као самостална „држава егзистирати.
Као што се види, по форми, аустријска господа траже исто што се тражи и у пројектованој резолуцији Вашингтонске Конференције: „обезбедити прођу и пијаце и смањити беспослицу“ н. пр. путем царинског споразума. Ми се међутим бојимо, па горње иначе разумљиве аустријске економске тежње могу бити и много даље и много замашније. Ово се нарочито бојимо, ако би замишљени царински споразум имао да се ограничи и спроведе само у једном делу европских земаља. У том случају, ако би он дакле обухватио само средњеевропске или боље рећи само дунавске државе — а то би се по пројекту резолуције евентуално могло десити, јер се ту предвиђа царински споразум евентуално и само за један број европских држава — за нас би такав ужи царински споразум био, ево одмах изјављујем, неприхватљив. Јер у том би се случају, у ствари, пред интерпарламентарном конференцијом оживела и почела остваривати позната идеја: васпостављање једне економске заједнице само дунавских земаља, наследница бивше аустро-угарске монархије; питање у коме је и моја земља веома јако заинтересована. Због тога нека ми буде. дозвољено, да на ово питање бацим мало више светлости и тако расветлим га и са наше тачке гледишта.
Ова идеја о стварању једне дунавске заједнице, у којој би Беч у ствари био попет на ранг једне пословне престонице, наилази сасвим разумљиво на велики отпор код нас, па и на другим странама. Наилази на отпор зато, јер се оваквим предлогом пре свега вређа и Сен-Жерменски Уговор о Миру,