Економист

смањивање непродуктивног до корисне границе, тамо, где је потребно постављање здравог односа код живог“ инвентара, расчишћавање са непотребним или чак и штетним, у кратко организовање и стварање обртног фонда, па да се основна и врло лепа и корисна идеја и на делу врло лако и лепо оствари на корист наше пољске привреде.

Да се вратимо са неколико речи на моменат да указно особље стоји на терет државног буџета. Начело приватног газдовања је, као што се и законом документује, што мање средстава и што већа чиста добит. Али у приватном газдовању сопственик мора водити рачуна о учешћу своје снагеим рада око вођења послова и производње. То има да плати газдинство као и сваку другу радну снагу. Логично је, да се газда и издржава том својом личном зарадом. Према томе излази, да би овде било делом само слободно газдовање, јер се добро ослобођава једног оптерећења. Оно добија бесплатно водећу радну снагу. Али да законодавац донесе овакву одлуку имао је и разлога. Оснивање угледних добара пада још у години 1922. у времену, када су се још и сувише осећале ратне последице. Да се стави у покрет продукција у пуном смислу те речи потребно је времена, а још више времена, да се доведе та продукција на врхунац рентабилности. Добра запуштена, нека готово потпуно руинирана тражила су обнову. Потребна су била велика улагања, која по природи ствари првих година морају компромитовати идеју чистог прихода. Поред тога мора се претпоставити, да на добру морају бити запослени првокласни, искусни, печени стручњаци. Да се има овакав водећи персонал мора му се осигурати и потребна и пристојна награда. То добра нису могла у почетку да издрже. Логично је дакле, да је свеколики тај персонал пао на терет државног буџета. Све се ово по себи разуме. Али баш зато, што је то и што ће тако морати и остати поред тога и због многих законодавчевих идеја, законом утврђених, појављује „се потреба рентабилног пласирања водеће радне снаге, управо дозвољена рентабилна штедња. У садашњем стању добара наилазимо на необичне различности, тако оптерећење личним издацима по јединици површине је код:

Добриччевва — — – — — — — = = 872 дин.

KocanuMha | — — — — — — — — — 280 „