Економист
64
Највећи извозници сировог дувана (у листу) су Азијске и Америчке земље, од Европских земаља, пак, Бугарска, Грчка и Југославија. Укупна количина извоза из произвођачких земаља износи око 260 милијона кграма сировог дувана.
Сав овај дуван, који поједине земље увезу са стране, не потроши се у самој земљи. Један велики део увози се ради прераде, који се потом као прерађен извози у друге земље
Дуванска индустрија представља у целом свету воло важну привредну грану. Она је најразвијенија у земљама, где нема монопола. По предратној статистици
Немачка _ је имала око 15000 фабрика дувана
Русија | 5 i 300 А и Енглеска, 5 5 430 » + Шведска и = а | ' 166 4 | Шпанија |), , i 8 ; о Француска „ :- i 19 > = Италија » a |; 18 a = Данска RJ Б 435 = = Сјед. Амер. Државе „ 16000 e 5 Јујославија“) |. 3 7 :
Предмет дуванске трговине је само ферментиран (преврео) дуван, у сировом стању (у листу) или прерађен (цигаре, цигарете, крижан, бурмут, за жвакање).
Свака земља има свој начин паковања. Он је толико карактеристичан, да се по самој бали — споља, може одмах познати какав дуван садржи. Тако у Холандској, Индији и Бразилији, где се дуван класира по величини и боји лишћа, бала добија т. 3. главну марку, која означава плантажу и утоварну фирму, споредну марку, која означава квалитет, и најзад нумеру бале. На пример дуванска марка: Реф My (M), Х Ва, значи : Пеју Му чувено плантажерско друштво Ле Маагусћарру у Дели на Суматри, (М), трећи утовар из дотичне бербе Х трећа дужина листа и 8 затворене боје лишће.
"Овакво маркирање знатно олакшава трговину, јер фабриканту довољно је да означи марку, па да добије дуван који потребује. Тај је исти случај и у Турској. M тамо свака про-
#) Стање после рата.