Економист

138

вању овога проблема играти пресудну улогу, а оне не дају, за сада, ни мало наде да се оптерећења у пројекту могу спровести без штетних последица. Фама, да наш пољопривредник данас стоји новчано боље но икада отпада, јер се врло често при наплатама државних прихода мора прибегавати егзекуцији. Стоји и то, да се пољопривредник често пута ради подмирења обавеза ове природе мора лишити најнеопходнијег пољопривредног капитала. Ово тврђење базира на личном опажању. Учестано отварање стечаја код трговаца сведочи да ни код њих ствари не стоје најбоље. Па и сама индустријска предузећа, постављена на солидну основу, не хвале се својим успехом, многа једва отправљају производњу, а многа су у материјалном теснацу. Када ствари стоје тако, мора се констатовати, да се реформа има спровести било на штету посредних или непосредних пореза. Једно повећање морало би се спровести само уз умањење на другој страни. Или извести реформу на бази повећања непосредних пореза и у том случају спустити посредне порезе, или, пак, ако се задржи данашња висина посредних, тада спровести реформу непосредних пореза у духу једног социјално-политичког и економског начела, бар у границама техничке могућности. При данашњем стању привредних прилика и обавезама приватног дохотка то је неминовно, ако се не жели ићи до опасности по саме изворе. Тада би пореску реформу имали посматрати са два гледишта.

а) Пазећи на дух и склад императива основног закона, реформа би се спровела на штету посредиих пореза, који, у сваком случају, оптерећују својом висином сиромашне слојеве. Императив основног закона има тенденцију да се отклоне пореске неравномермости и да се порезивање изведе по привредној снази. Излишно је доказивати, да је код посредног порезивања равномерност по привредној снази немогућа. Она се може спровести само код непосредних. Намеће се питање који би порески систем, у том случају, био најподеснији за извођење уставног императива, пошто смо већ видели да предложени пројекат са комбинованим системом не пружа за то довољно гаранције, а нарочито с обзиром на наше привредне прилике. За непосредно порезивање битно је, из односа. суделовања продуктивних фактора, похватати све компоненте“