Економист
140
зеластичношћу и ставовима доведе у равномерност и склад наведене односе. Значајно је и то, на какав се начин дође -до економских добара, — радом или капиталом. Непосредно упућивање на пореског обвезника овим се системом и ту долази до склада, али не до потпуности.
Субјективни систем или систем по укупном доходку ипак не може убухватити, све ниансе у степенима пореске снаге. Нарочито при овом последњем примеру, при питању улоге продуктивних фактора, рада и капитала. Изгледа, да је облигатни пратилац субјективног система номинални порез на имовину, који погађа јачу привредну снагу са фундираним приходом и тиме доприноси равномерности и по овом питању. Номинални порез на имовину погађа оне приходе, од фактора личних прихода, у којима се рад никако не јавља или се јавља веома слабо. Његова улога није одузимање једног „дела имовине већ улога коректуре, која јаче терети фундиране приходе, што је и оправдано и умесно.
Еластичност прогресивне стопе, која се може према потребама мењати, у стању је да одговори финансијском начелу; те се с те стране, овом систему не може пребацивати опасност и немогућност експериментисања у погледу сигурности финансијског ефекта.
У нашој држави има и таквих, и то знатан број, сеоских и варошких газдинстава која једва привређују минимум потребан за егзистенцију, док на другој страни имамо у мало руку убрзано капиталисања прихода. Прогресивна стопа чини слабима порески терет сношљивијим, а утиче на спречавање убрзаног капиталисања. Систем допушта ослобођење минимума егзистенције и јасно је, да одговара духу социјално-политичког начела, које је и код нас већ једна потреба.
Са економског гледишта такође је погодан. Дајући могућности слабима да ојачају, комбинован са номиналним порезом на имовину, одузима само један део прихода за рачун и циљ заједнице, остављајући пуну могућност јединкама да сеи даље економски развијају и напредују. Пребацивање субјективном систему да не удовољава начелу општности није толико озбиљно, јер то неудовољавање не лежи у његовом несавршенству већ у доследности спровођења виших социалних принципа на чију је базу постављен.