Економист

151

штење мандатора да може вршити у име опуномоћитеља меничне чине. Но да се не би одатле чиниле злоупотребе нужно је да та пуномоћ која садржи тачне односе између опуномоћеника буде истављена пред двојицом сведока или легализованој исправи.

ТУ. Обећање камаша.

Према садашњим меничним законима, који су код нас на снази не може се у меницу уврстити обећање камата. Ако се оно на меници садржи сматра се да није написано. Но та одредба не одговара више потребама трговине. Често се утаначује да се куповина плати у извесном времену пошто роба стигне на опредељено место, а да се дотле сносе камате. Пошто се време, кад роба стиже на одређено место не може тачно унапред одредити, није продавац у стању ако на куповину повуче меницу, да камате уврсти у дужну своту. Хашки нацрт га овлашћује да изда укамаћену меницу, ако меница гласи по виђењу или на извесно време иза виђења, па би то требало предвидети и код нас. То дакако невреди код меница, где је одређено време доспелости, јер се ту могу камате унапред урачунати и прибити меничној своти па за то ту није потребно допустити обећање камата, те би се у том случају ознака камата сматрала као да није написана.

У. Заложни индосаменш.

У меничном закону, који је на снази у Француској предвиђена је установа тзв. заложног ишдосаментша који делује само као прокура — индосамент, јер менични обвезници могу држатељу залога ставити само такав приговор, који имају и према индосантима. Мећутим према оним меничним законима, који не познају заложни индосамент, залагање менице се обавља на тај начин, да заложитељ преда меницу и то путем потпуног индосамента. Тим се држатељу залога омогућује да тражи своје право из менице и да меницу ваљано даље преда. Но то не одговара нарави залога ни интенцијама странака, за то је много згоднији заложни индосамент.

ИУ. Тав. неприхвашива шраша.

Менични закони, који су на снази код нас стоје на принципу тачног (промптног) акцептовања: чим се меница пред-