Економист

218

Извоз за Италију сачињавају: производи шумарства 1.838 милиона (одн. 00"); живе животиње и свеже месо 600 милиона (24%/ ); животињски производи (јаја, вуна, сирове коже и т. д.) 200. милиона (8%%); воће и поврће 200 милиона (87/,).

_ Извоз за Аустрију сачињавају: жито и брашно 700 милиона (30%); xHBe животиње и месо 800 милиона (35%/,); животињски производи (јаја, вуна, коже) 330 милиона (14"); воће и поврће 90 милиона (3'/).

_У Чехословачку се извози: жито и брашно (450 милиона); живе животиње (160 мил.), Хмељ (60 милиона), танин (40 милиона). За Мађарску се извози поглавито жито и дрво са 176 одн. 210 милиона динара. За Грчку се извози: живе животиње (230), жито (106), дрво (87), вариво (50), вуна и кожа (48), цемент (34). За Швајцарску се извози; јаја, дрво и свеже месо (живина клана), за Француску: дрво-и бакар; за Немачку: животињски производи и воће.

- My периоду који посматрамо извршено је, као што се из горње табеле види, осетно померање код двеју најважнијих држава, на име код Аустрије и Италије. У првим годинама после рата Аустрија је долазила на дрво место (са 42,67) У 1920. и 35 86%/, у 1921) а Италија на друго место (ca 27.14 одн. 24.72%/.). У последњим трима годинама оне мењају своја места: Италија долази на прво, а Аустрија на друго место.

Мала померања извршена 5) и код других држава: Немачка је пала од 7.52 одн. 16.15%, на свега 4.08%/ ; исто тако опао је нешто мало и проценат Швајцарске: на против повећао се, према проценту из првих година, проценат Чехословачке, Мађарске и Грчке.

JI:

Кретање увозне трговине за првих 6. година рата показује, у многом погледу, осетне разлике према кретању извозне трговине, које разлике заслужују да их овде укратко изнесемо.

У периоду који посматрамо (1919—1924) показала је и увозна трговина лепо напредовање, т. ј. повећање, како по вредности тако и по количини извежене робе. Према статистичким подацима увоз робе у реченом периоду износио је: