Економист

227

Шта ово има да значир -

По нашем мишљењу за ово се може наћи само једно објашњење. Наш потрошач био је у првим двема годинама после рата много штедљивији: он је оскудевао у свему и свачему, али се ипак ограничио да купи само оно што му је најпотребније. На жалост ова жеља за штедњом није била дуга века. Повољна коњуктура за рад и зараду изазвала је луксузно трошење; и у трећој години после рата, када је т. зв. „глад у роби“ већ престала, наш потрошач почиње не-

милице да баца новац: — резултат тога претераног трошења огледа се у наглом повећању увоза у 1921. години. - VI.

Било би свакако, врло интересантно, кад би се, на основу горе изнетих података, као и на основу датог објашњења — могле правити извесне прогнозе у погледу на кретање наше спољашње трговине у будућности. Ово би било, као што рекосмо, врло интересантно, али додајмо одмах, и врло тешко: економска криза која постоји не само код нас него и у целој Европи, и чији се развитак не даје још тачно одредити, одузима могућност тачних прогноза.

У место тога ми сматрамо за практичније да додирнемо, па ма и у најкрупнијим потезима, друга два питања, која стоје у тесној вези са спољашњом трговином, а којима, бар до сада, није поклањана довољна пажња. Мислимо на питање трговинских уговора и на питање царинске тарифе.

Наша Краљевина држала се, за све време после рата, врло резервисано у питању закључења трговинских уговора. Не улазећи у испитивање, зашто је била потребна та резервисаност, довољно је да споменемо следеће: да ми немамо још трговинског уговора са многим државама, па чак и са неким суседним државама (Бугарска, Турска, Мађарска); да смо са неким државама, које узимају јака учешћа у нашој спољашњој трговини (Чехословачка, Немачка, а до скора и Аустрија) закључили само уговор са највећим повлашћењем, али без тарифног дела; да смо отказали неке предратне уговоре (Енглеска, Француска, Белгија), али још нисмо приступили преговорима са закључење нових.

У првим годинама после рата штетне последице од овако несређених уговорних одн. неуговорних односа нису се

158