Економист

274

наводи да је татар-Инџа Јерменин, у српској служби стизао и за четири дана. Једном је опет жустри татар-Риста Прендић у врло важној прилици стигао за сто часова. Кнез Милош се био покајао, што је великом везиру био послао неко писмо, које је требало друкчије саставити, а по горе поменутом Инџи татарину. На своју велику одговорност Прендић се дигне да га пре уласка у Цариград стигне, оно писмо да му одузме, а друго згодније да му преда. Ма да је Инџа био за читавих 25 часова раније одмакао, ипак га је стигао. Одмах. је узјахао најбољег коња и као вихор летео цариградским путем. Нигде се није одмарао, а умешношћу и бакшишима добијао је и по српским и турским мезуланама најбрже коње, те заиста стигне татар-Инџу у Једрену, 44 часа пред Цариградом. Ово је била друга рекордна брзина: за деведесет шест или сшо часова из Београда у Цариград. Сумњиво да је икад ико у оно време рђавих путова, слабијих коња него што суданасиу незгодном седлу, могао за то време да толики. простор прејури. За ово надчовечно напрезање Прендића је Милош с 200 + наградио. И иначе се за овај пут из државне касе плаћало доста, 60 +. — Срета Л. Поповић бележи и то да су српски татари брзином превазилазили турске. Дубровачки су курири већ имали теже теренске препоне, па су из Дубровника у Цариград стизали за 15 дана.')

Татари су у оно доба били, може се рећи, најбоље плаћени чиновници, отуда су њихове куће и изгледале најлепше, а раскош се у свему огледала, особито у крупном бисеру на тепелуцима њихових жена; који су они у Цариграду за себе куповали, а с незнатне тежине лако преносили.

После четвртчасовног одмора у мезулани изведу татарину другог одморног коња, он сместа узјаше па јуридаље. Седло им је било широко, тако звано турско, па су од велика умора јашући овда-онда и упола заспали с чувањем свести, јер су се држали на коњу и никад падали, као да су потпуно будни. После неколико тренутака пошто би им сан прешао преко очију, хајде опет журно напред. На овом дугом путу никад ви један татарин није смео коначити, нити се свлачити, него како пође тако и приспе у Цариград. Од Београда до Цари-

i) Кнез Лујо Војновић, Дубровник и Османлинско Царство 5 184.