Економист

276

За гурбеџије постојале је од Бог те пита кадашњег времена и приватна пошта, а ти који су је носили звали су се сахишје или сехије. Имали су особито одело и обућу, а на левој нози испод колена висило им је звонце, да их је сваки могао познати. У прво време били су то поверљиви Турци. Носили су писма а понекад и мање аманете, а ишли обично пешке. У Србији су од прилике дотрајали до 1830.

За чудо дивно да су оваке сахије имали у старо време и Јапанци, па су и они имали привезано звонце на нози.) Кад знамо да су се Турци крвили у Кореји на домаку Јапана, свакако су још тамо прихватили и ову ознаку курирску.

Разуме се да брзи потоци и реке чине велике сметње и препреке да путници, војници и пошта преко њих пређу, јер на Балканском Полуострву, особито на западним странама превози су невероватно примитивни и равнају се у свему с дивљачким најнижег реда. Чак на Дрини дешава се, да се, неко на обичној клади усуди да преко ове валовите реке преброди. У Црној Гори овамо ваља убројати Лереџ, као малко нешто савршенији превоз. Одсеку обично 4 четинарске (чамове) греде у размаку обично укупно до два метра, поређају озго по њима и прикују дрвене пречаге, и тако просто склепају неку пловну направу. Угурају је у реку кад је готова и одмах људе превозе, двојицу тројицу с нешто мало ствари. Превозилац тада заштичи, то јест дугом штицом одупре о дно воденог корита и кереп заплива, а он још по мало веслом крми и у косо низ струју ето их на другу обалу. Пошто кереп тоне чак до пода, а таласи запљускују и поврх њега, правило је да се путници исквасе, па и ствари им. Оваких керепа има на Лиму, Зети, Пиви и Тари. Сад је већ и код њих настало усавршавање, јер разапну жицу с обале на обалу, и поред ње одмиче кереп право и брзо.

Џун је црногорски теслом ископан једноставан већи пањ, какав је негда био и на Морави, па чак Сави и Дунаву, али у Црној Гори увек се на њему погибније возити због бујних валовитих брдских река, него по Србији где су веће реке у редовним приликама тихе. За то је пре код Прногораца тај чун и зват душогубац, у Панчеву већ шиља, по облику, на Дрини ораница итд.

1) Andrče, Geographie дез Мен ћапаећ, 190. Ово помиње и прота Матија Ненадовић у Меморарима 192.