Економист

281

дино друштво узмогне изказати своју праву имовину а да при томе не падне под удар једног ванредног опорезовања.

Како је познато друштва обвезана на јавно полагање рачуна опорезована су по принципу рентабилитета. Чим већи чисти добитак у релацији дионичке главнице, тим већи и проценат који служи као база опорезовања. Пре рата тај је принцип одговарао и није у својој примени показивао никакве техничке потешкоће или привредне нелогичности. Међутим после рата ситуација се управо код примене овога принципа стубом мења и тражи радикалну измену.

Док је већина дионичарских друштава које није за и после рата повисило своју дионичку главницу остало код исте базе која је служила као полазна тачка за одмеривање пореза, висина чистог добитка исказана у ослабљеној валути била је неколико пута већа од висине чистог добитка изказаног пре рата. Један чисти добитак од рецимо један милијон динара у години !925 свакако је мање него један чисти добитак од 100.000 динара пре рата. Предпоставимо ли да то друштво има сада као и пре рата дионичку главницу од један милион динара то је онда то друштво радило пре рата са рентабилитетом од 107, док је у години 1925, барем на папиру, радило са рентабилитетом од равних 100"/.. Међутим порезна стопа код рентабилитета. од 100"/, много је већа него код рентабилитета од 10'%/ па би тако ово друштво, премда је у години 1925 његов пословни успех слабији од успеха који је био пре рата, било присиљено да плати знатно већи порез. Дапаче кад би такво друштво изказало добитак од само 500.000 динара, дакле мање од половине од добитка изказаног пре рата, оно би услед наводног већег рентабилитета морало плаћати далеко већи порез од пореза плаћеног пре рата.

Из чињенице да је дионичка главница била изказана у предратној новчаној јединици, а пословни успех у садашњој вредности, изгледало је да сва подузећа избацују далеко веће профите од онога што су одбацивали пре рата, и ако је ноторно да је ретко којем подузећу то пошло за руком. Резултат је тога стања, да су поједина дионичарска друштва процентуално изказивала далеко веће профите него што су они уистину па су ради тога морали и плаћати далеко веће порезе. У колико поједино подузеће није хтело, или није могло

ЕКОНОМИСТ 19