Економист
289
У државама у којима је корупција ухватила дубоког корена она се даде једино тако лечити ако се изравна ингеренција државе или њених органа и делатност појединог подузећа сведе на минимум. Наша министарства држе да се нико сам незна снаћи, да сваком треба тутора који ће пазити како и што ради. У овом случају министарство трговине није у стању да преиспита исправност проведене валоризације па онда нека се само кани тога посла. Осим тога она преузима на себе извесну одговорност. Може се лако догодити, да подузеће којему је министарство трговине пред пар месеци одобрило валоризацију, дође у потешкоће или чак и у конкурс па би широки слојеви правом држали министарство трговине морално суодговорним. Познамо довољно прилике и у другим државама, ну не сећамо се да је ма било где министарство трговине преузело на себе дужност испитавања исправности појединих биланца и то управо најтежих биланца, биланца валоризације.
|.
Идеја валоризсција биланца друштава обвезаних на јавно полагање рачуна је лобра и потребита и штета је што није и раније узета у претрес. Основа коју је израдило министарство трговине не одговара потребама привреде и треба је знатно проширити обзиром на биланце који се имају валоризирати као и обзиром на саму. висину валоризације.
Питање валоризације биланце било је до сада у главноме једно питање пореза. Обзиром на абнормалну ниску „дионичку главницу, поједина друштва нису смела изказивати веће добитке јер би ти добитци иако у ствари нижи од предратних добитака подпали под пробитивни порез. Једно предратно подузеће које разним новим емисијама није разводило своју дионичку главницу све кад би данас у папирнатим динарима плаћало и дивиденду од 100 не би плаћало него мирнодобску дивиденду од 8 до 9"/,, ну за то би морало плаћати далеко већи порез будући да би обзиром на рента"билитет порезна стопа данас била знатно већа.
Данас има и једна друга ствар која нас сили да пристутимо валоризацији. Наша подузећа требају кредита, у првом реду из иноземства. (Са садашњим биланцама која ни у којем