Економист
906
казне коју Закон о Заштити Радника прописује за послодавца који дозвољава или приморава жену породиљу да ради у забрањеном времену (5. 113. тач. о), може се то ипак десити, и у том случају она нема право и на потпору за породиље за време за које је радила. То је одвојено питање, и није ствар Закона о Осигурању Радника, што ће послодавац бити кажњен за рад своје раднице у том времену.
Као што се види 5. 22. Закона о Заштити Радника забрањује рад радници породиљи на 2 месеца пре и 2 месеца после порођаја, чиме се захтевима медецине изашло доста на сусрет. То исто чини и Закон о Чиновницима и Државним Службеницима Грађанског Реда, који у ~у [13 службеници која је на порођају даје право на одсуство од 30 дана (не више) До душе ово јој се време не рачуна у максимум вре мена за остало боловање.
S. 23. забрањује послодавцу отпуштање раднице чије је болесно стање трајало и преко два месеца после порођуја, све док потпуно не оздрави, у колико то не би трајало више од године дана од дана њеног порођаја. Из овога је јасно и логично да је послодавац не сме отпустити ни у току 2 месеца пре порођаја, али о њеном отпуштању на три и више месеци пре порођаја, и то баш због порођаја, нема ни речи. А то су у истини чести случајеви којима се иде на изигравање одредаба 56 — а 22. и 23.
И 5. 50. Закона о Осигурању Радника излази у овом случају на сусрет таквој радници, јер јој по испрпљењу потпоре за породиље (дакле по истеку два месеца иза порођаја) признаје право за време даљег трајања њене привредне неспособности на хранарину (максимум још за десет месеци).
У овом периоду после порођаја оба пом. закона излазе до највеће могућности на сусрет захтевима медецине.
5. 94. је такође од интереса. Он обавезује послодавца да матерама, које саме доје своју децу, одобравају поред редовног одмора, и нарочити одмор ради дојења њихове деце, и то:
1) ако се дете назази у стану материном, до 30 минута на сваких 4—9 часова рада, или ;
2) ако- је дете у дечијем склоништу предузећа у коме ради, 15 минута на сваких 4—0 часова рада.