Економист

316

padne Evrope. S početka rata primećuje se opšte opadanje i svetskoj industrijskoj proizvodnji, kome u 1916 ı 1917 sleduje vrlo odlučno podizanje. U 1918, Anketa beleži ponova pad koji se proteže kroz 1919, zaustavlja i pokazuje težnju ka pokretu podizanja u 1920, samo da bi pad bio još osetniji u 1921. Diagramij koji prikazuju kretaanje proizvodnje s jedne strame u Evropi ıs druge u van- Evropskim zemljama odaju utisak dvaju dopunjujućih pokreta. Padu evropske proizvodnje za vreme rata odgovara izuzatan polet u van- Evropskim zemljama. Odmah po svršetku rata: u van- Evropskoj grupi se oseća opadanje, kao i pod pritiskom privredne krize posle skoka od 1920. U 1990 jačanje proizvodnje je manje osetao u Evropi no u vam- Evropskoj grupi, dok je klonulost u 1921 u mjoj daleko snažnija no u vam- Evropskim zemljama. Proizvodnja neutralmih država u Evropi u glavnom sleduje kretanju zaratovanih zemalja. Opšte opadanje u njima je manje izrazito, a izvesne grane pokazuju čak ı vidan napredak. Među učesnicima rata, proizvodnja grupe zapadne Evrope, s početka rata i u mjegovom toku, trpi znatmo više no grupa srednje-istočne Evrope. Po zaključenom primirju i u 1920 dok prva grupa beleži vrlo živu krepkost i naglo podizanje, druga ostaje i dalje u svojoj klonulosti. U 1921 položaj je obrnut. Proizvodnja zapadnih država podleže oštrom padu, dok se u zemljama srednjeistočne Evrope oseča jačanje, ležnja k normalnom stanju.

Kretanja pojedinih grana poljoprivredne proizvodnje pokazuju još jasnije medjusobni uticaj Evrope ı van — Eevropskih zemalja. Kad proizvodnja u Evropi opada u vam — Evrodskim zemljama primećuje sa porast u odzovarajućoj srazmeri; i obrnuto: podizanje u Evropi izaziva zastoj i opadanje n van Evropskoj grupi.

U građevinarskoj industriji rat je u Svim zemljama izazvao krizu — u različitom stupanju, ali svugdi osetmu. Svoj vrhunac kriza dostiže u 1916, 1917 i 1918. U izvesnim zemljama već u 1919, a u velikoj većini ostalih u toku 1920 i 1921. Anketa beleži pobolšanje prilika. Opšte uzev, kriza je bila znatno oštrija u zara_ tovanim zemljama.

U drugoj polovini rata i po svršetku njegovu, prinos radnika pokazuje težnju k padu. Ova pojava se ističe kod nekvalitikovanih radnika više nego kod kvalifikovanih, u Evropi više no u Van Evropskoj grupi, i najzad u srednje-istočnoj grupi više no u drugim zemljama same Evrope. Pojava je prolazna kao i pojave