Економист

326

Главно питање у овом спору, питање о застарелости царинарничиног права потраживања, у разлозима овога решења није у опште ни оцењено како треба, јер у место да се из ложи број и датум акта царинарничиног којим је од мене тражена наплата разлике, као и датум када је мени то потраживање царинарничино саопштено, а тако исто број акта и датум када је извршено друго саопштење са предајом царинарничиног формалног решења — у место свега тога, Генерални Директор Царина задовољава се једноставним тврбењем, да су сва та саопштења извршена у законом року од шест месеци.

Пре него што пређем на излагање о неумесности овога потраживања, у колико будем могао чинити излагање у не достатку тачних података, хоћу да нагласим, да је решење Ц Бр. 55974 од 20. децембра 1923. године неправилно и да га треба поништити већ и по томе, што је исто засновано на чл. 56. цар. закона, који говори о врабању неумесно и погрешно наплаћених дажбина, а позивању на тај чл. 56. јер је овде случај члана 57. и 55. цар зак, који говоре о накнадном наплаћивању пронађених мањака.

Сада о застарелости. Декларације о којима је реч уплаћене су 17., 19. и 22. марта 1999. године. По чл. 57. цар. зак. Царинарница је дужна да најдаље у року од шест месеци сопственика робе позове да накнади мањак који би се пронашао. По истеку овога рока од шест месеци ово право потраживања Царинарнице џрема сопственику робе престаје. То значи, да се од сопственика робе никакво накнадно плаћање дажбина не може тражити. ако му у року од шест месеца од дана уплате дотичне декларације није саопштен позив Царинарнице, у коме је, разуме се, назначено тачно по којој се декларацији, колико, на име, чега и по коме основу од њега потражује. У овоме случају, тај је рок био 17.. 20. и 99. септембра 1922. године. Ја тврдим и из акта овога пред“ мета види се, да мени у томе року није саопштен никакав позив, наређење или потраживање праховске царинарнице. Колико се сећам, видео сам у актима када сам их разгледао ради подношења жалбе Мин. Финансија, да је праховска царинарница у своје време покушала да саопшт. ње изврши или га је извршила лицу које није било овлашћено да у моје име прима такве позиве. Тако исто сећам се, да ми је једнога дана у Генералној Дирекцији Царина показан један акт исте Дирекције који је био упућен праховској царинарници, али све то нема важности, јер једино позив праховске царинарнице мени на време саопштен, могао би да ме облвеже на накнадно плаћање, а то није учињено. _

Сем тога, и од онога: дана када је мени на крају крајева то потраживање саопштено, те сам затражио формално