Економист

448

Према томе, у интересу нашег привредног развитка тражимо да се код друштава обвезаних на јавно полагање рачуна докине опоразовање по рентабилитету и да се заведе опорезовање по сталном кључу. Порезна стопа нека буде једнака као код инокосних подузећа дакле 109] чистога добитка, или ако се баш мисли да оваква друштва могу бити јаче опорезована, нека се удари нешто већа порезна стопа од рецимо 159. |

Уколико се пак жели остати код пројектираног система опорезовања, онда у сваком случају порезни кључ, у односу према перценту рентабилитета, треба знатно снизити. Исто тако треба старијим подузећима омогућити, да тачном валоризацијом своје биланце искажу тачну имовину, будући да ће у противном случају код њих рентабилитет бити свеђер већи него што је у истину, а према томе веће и порезно бреме.

Модерну привреду немогуће је и помислити без великих и јаких дионичарских друштава и све оно, што се из било којих разлога против њих подузимље, подузимље се и против властите привреде Народна Скупштина, код претресања овог порезног система нека има у виду интересе наше привреде и њеног развитка и нека не увађа порезе којима ми нисмо дорасли и које немају ни државе које су пионири модерног капитализма.

У. Прирези, инвалидски и коморски порез

У члану 7 основе закона о непосредним порезима, предвиђено је укидање свих досадашњих државних приреза, осим инвалидског и коморског приреза који се, како је познато убирају у форми приреза на државне непосредне порезе.

Систем приреза на већ постојеће порезе, увађа се у абнормалним приликама, кад наиме у најкраће време држави треба намакнути нових средстава а нема се времена и начина, било да се заведу нови порези, било да се промени порезна скала већ постојећих пореза.

Темељни порези који се данас убирају у нашој држави, не би били превисоки, да на те порезе нису ударени многобројни прирези, било државе било самоуправа, па ови у много случајева далеко више изнашају него сам порвобитни порез. Осим тога, будући да прирези често пута немају исту про-