Економист

464

Овај систем унапређења бродарства налазимо, као што рекосмо, у државама Старога Века, као на пр. у Египту, Вавилону, феничанским и грчким градовима, у Картагини, у Старом Риму.

Нагласићемо одмах, да је овај начин потпомагања бродарства био, да се тако изразимо, индициран и тадашњом улогом бродарства, као и приликама које су владале. Бродарство врши, у првом реду (а могло би се рећи и искључиво), политичку, управо војничку, функцију: служи као средство да се одбију непријатељски напади; помоћу бродова врши се завојевање; помоћу њих стварају се и одржавају у вези и зависности колоније; они служе снабдевању војске, уништавању гусара; ит. Д., ит, JL

С друге стране ово је био једини пут и начин да се створи јача, многобројнија марина, јер су услови за стварање приватне марине били врло неповољни: појединачни капитали били су мали, а удруживање капитала још непозната појава; ризико у бродарству — с обзиром на технику и на гусарење — врло велики.

2). И у Средњем Веку преовлађује исти систем, т.ј. државно бродарство. При свем том, ако се овај средње-вековни систем упореди са системом Старога века, могу се констатовати извесне, и то врло велике разлике, које нам дају за право да овај систем засебно излажемо, и да га, за разлику од оног првог, квалифику,емо као „ублажен систем државног _ бродарства,“ или чак и мешовит систем.“

Слика бродарства у средње-вековним градовима (Ђенова, Венеција, Флоренција, Ханзеатски градови) изгледала је од прилике овако.

Највећи број бродова припада држави, али је мали број оних, које држава сама експлоатише. Држава задржава у експлоатацији само чисто ратне бродове, све остале пак она издаје под закуп и преузима их у експлоатацију само у случају ратног (гусарског) похода.

Али, поред државних бродова, сада имамо и повећи број приватних бродова. У току времена услови за стварање приватне трговачке марине поправили су се: потребе трговачког промета повећале су се; капитали, одн. удруживање капитала