Економист

469

тако су и сада та брига и старање остали. Сматрало се за пелисходно, да Држава и на даље потпомаже бродарство, а то је помагање постало неопходно потребно, јер је, са укидањем диференцијалног поступка и са царинским оптерећењем материјала за изградњу бродова, — бродарство дошло у прилично неповољан положај. Из свих тих разлога потпомагање бродарства остаје и на даље, само се мења форма (начин) потпомагања: у мест протекционистичких забрана и диференцијала сада су дошли субвенционирање и премирање.

Под појам субвенционрања долазе све врсте новчане помоћи, коју држава даје појединим бродовласницима (бродарским друштвима) као накнаду за специјалне услуге које ови, т.ј. њихови бродови пружају држави. Субвенционирање почива, дакле, на начелу реципроцитета: услуга за услугу, и његов правни титулус обично је уговор, закључен између државе и дотичног бродовласника, у коме се уговору прецизира обим услуга и величина накнаде за исте.

(С обзиром на врсту услуге за које се дају, субвенције могу бити разноврсне; али се све врсте субвенција могу подвести под једну од следећих трију група:

а) Субвенције за одржавање поштанских линија и преноса државне поште, — т.ј. новчана помоћ коју држава даје бродовласнику као накнаду за трошкове који су изазвани тиме, што. је овај примио обавезу да одржава релован поштански саобраћај између појединих пристаништа.

6). Субвенције за одржавање регуларних бродарских линија;

в). Субвенције за нарочито екипирање појединих бродова, на име, да врше, за време рата, извесне војничке (војсци потребне) услуге, на пр. пренос трупа, пренос рањеника, транспорт провијанта и муниције, еветуално екипирање са топовима и т. д. |

Сасвим ' други је појам, а исто тако и мотиви за премирање. #

Под појам премирања дозазе све врсте новчаних награда, које држава даје бродарству, јер оно задовољава извесне јавне (опште) потребе.

Вазоп Фефе за давање премија могао би се од прилике овако формулисати, Бродарство је једна нарочита грана при-