Економист

472

и своје море и своје поморско бродарство, — и томе следствено морао се ставити на дневни ред и проблем потпомагања поморског бродарства.

Ако проучимо мере употребљаване у томе циљу, долазимо до закључка, да меродавни фактори нису имали (па ни данас још немају) ни одређену политику, ни одређен систем и план рада у овом питању. Радило се с времена на време и на дохват; и логична последица тога несистематског рада манифестује се у једном начину потпомагања, за који се може слободно тврднти да није ни целисходан ни довољан.

После ове констатације, а с обзиром на ону важну улогу коју бродарство има и у привредном и у политичком животу сваке државе, мислимо да је потпуно на своме месту, да се упути апел на меродавне факторе, да овом питању поклоне своју највећу пажњу, те да и оно добије решење које ће одговарати нашим приликама и потребама.

Остављајући позванијим да обележе прецизан план рада у овом питању, нека нам је дозвољено да учинимо, у овом погледу, само две напомене.

1). Из излагања које смо дали излази, да за потпомагање бродарства не постоји неки стални рецепт, који би као такав важио за све државе и за све прилике; на против свака држава има предузети, с обзиром на конкретне прилике и потребе, такве мере, које су целисходне за дани момент. Ова нам је напомена изгледала потребна, јер нас упућује, да марљиво проучимо наше конкретне прилике и потребе, а не да, без икаква проучавања лопирамо политику неке друге државе, која можда има сасвим друкчије прилике и потребе.

2), Начин потпомагања треба да одговара, казали смо, нашим конкретним приликама и потребама, и да се по потреби заједно са овима и мења. Ово адекватно акомодирање конкретним приликама и потребама, предпоставља, са своје стране, потпуно одрешене руке у овом питању, т. ј. наше право, које неће бити ограничено међународним обавезама, да у сваком моменту своју политику саобразимо конкретним потребама. У овом погледу бојати се да су неке грешке већ учињене: у многобројним уговорима и конвенцијама закљученим