Економист
431 по својим економским приликама нису у стању ни да себе пристојно уздржају, а осим тога прикупљење пореза од такових порезовника било би прескупо, будући да би рад по. резних чиновника око разреза тог пореза као и око његове уплате, обзиром на минималне износе, запао државу више него што би изнашао сам порез.
Водећи рачуна о томе, све државе које су завеле порез на укупни доходак, ослобађају од овога пореза сва она лица који имају мањи доходак, него што се треба за најчедније живљење. И то не само ради тога што би убирање тог пореза код веома ниског укупног доходка било прескупо иу никаквом одношају према трошку којег би се имало око убирања тога пореза, него и из социалних обзира. Данас сведржаве имају знатно развијене индиректне порезе, као трошарине, царине, монополе и таксе који, обзиром што у првом реду погађају артикле који се консумирају у масама, у знатно већој мери погађају слабо ситуиране слојеве него што је то случај са особама добро ситуираним. Исто тако монополне цене дувана и соли, најтеже погађају најслабије ситуиране слојеве, Према томе је посве оправдано ако се код пореза на укупни доходак, од истога ослобађају сва она лица чији доходак не прелази такозвани егзистенцминимум.
Наравно је опет да тај егзистенцминимум није у свим државама једнак. У аграрним државама редовито је нижи него у индустријалним, прво, јер су у аграрним државама животне намирнице далеко јефтиније, а друго, што у индустријалним крајевима народ стоји на једном вишем културном нивоу, па према томе ињегове су потребе знатно веће.
У крајевима наше државе, који су и раније познавали порез на укупни доходак, били су ослобођени од овога пореза сва она лица чији укупни доходак није прелазио износ од 800 златних круна. Обзиром на садашњи ниво цена, 800 златних круна одговарали би износу од 12.090 динара, што значи три и по пута више него што је предвиђено овој у законској основи.
Пре рата државе које су имале порез на укупни доходак, имале су егзистенцминимум који је далеко већи од онога којег ми намеравамо увести. Тако су крајеви Немачке. одредили тај износ са 600 (Баварска) до 900 (Прусија) марака
[|