Економист

626

Fabrika vunenih tkanina imamo “ velike te oko 10 srednjih i manjih, koje mogu godišnje izraditi ukupno oko J,000.000 met. štola za civilna i vojnička odela, sem toga izrađuju ı ćebad u velikim količinama.

Kod većih tkačnica vune postoje ı predionice od kojih nekoje snabdevaju ı druge konzumente vunenim prediyom.

Domaća proizvodnja pamučnih i vunenih tkanina ne može da pokrije domaću potrebu te se znatne kolčine, naročito раmučnih tkanina uvoze.

Uvoz je iznosio:

| 1924. god. | 1923. 508. рат. ргедтуа 6595 tona #%1%,750.000 Din. | 5585 tona 337.060.000. Din. tkanina 15046 ., 1.504,709.000. Рап. |15687 .. |1.750.045.000 vun. prediva 700 0. 13.999. 000. ~. 558 35.958.00' tkanina Зи 583..773000 .. #506 .. 719.A59.000 .. |

Medutim znatan deo ovog velikog uvoza, naročito pamučnog prediva i pamučnih tkanina nebi bio potreban, kad bi mogle predionice i tkačnice pamuka iskoristiti ceo svoj kapacitet, na cemu su u poslednjim godinama bile sprečene zbog inostrane konkurencije, koja je lorswala uvoz pošto polo.

Što se liče sirovina za predionice pamuka, Lo se šIrOV pamuk mora u glavnom uvoziti, Jer Je naša produkeija pamuka u Južnoj Srbiji Još veoma mala, predioniće vune UVOZE finije vrste VUmne, koje mešaju sa domaćom vunom.

Uvoz je iznosio:

| 5 sirovo8 pamuka: | sirove vune: 1094. о. | 496090 tona 115,586.000 Din. 1088 Топа 26.772.000 Din. ПО ВА Кооа А 99,141.000 КЕ [0 о 38.250.000 192 2 АБУ ., 91,544.000 МБ БА 2; 37,294.000 1991. | 3764 ~ | 38,+59.000 ., АВА 14.505.000

Industrija A&omoplje i lana bila je u punom Jeku svog razvitka, naročito u Vojvodini, Slavoniji ı Sremu, gde su vlastelinsiva u velikoj meri gajila bilja za predtvo. Parcelisanjem vlastelinstva u боКи ргоходепја астагле геГогте, opala je kultura lana ı konoplja i lime u vezi ı industrija, koja se bavi njihovom preradom.

Pre provodenja aograrne velorme тооо зе п око 50 tvornica proizvesti do 1000 tona goloyvog lanenog povesma ı na 15.000 tona kudelje.