Економист

636

Zeljezničke pragove ı drvemi ugalj producira majveći broj preduzeća koja eksploatišu šume.

Od ukupnog broja preduzeća koja se bave industrijom ili irgovinom drva, postoji oko 250 deoničkih društava.

Obim naše industrije drveta majbolje ilustruje statistika пабео 1хуоха drva za gorivo ı ogradu, željezničkih pragova, izrada od drveta i ekstrakta za štavljenje : j

god. 19

9 .000.— Din. 199:

1. 1.650.287 tona u vredmosti ............ 1.09 OM 000"

1,5 1,291.668 ~ 38 МАО 557

38 al

(Ovde Još mije uračunat naš izvoz produkata suve destilacije drva, celuloze ı t. d.).

Kapacitet naših tvornica фашта, (ћгазгоуое 1 Кезгепоуог kstrakta) 5 većih ı nekoliko manjih, iznosi godišnje око 4500 vagona : one međutim mogu zbog nepovoljne konjukture iskoristili Jedva 25%, svoga kapaciteta, tako da iznosi godišnja proizvodnja D većih fabrika oko 1.200 vagona.

U zemlji se plasira samo mali deo produkcije, ostalo se 12Vozi, a ne može se izvoziti više od nekih l.O00 vagona godišnje zbos velike konkurencije od strane quebracho ekstrakta.

U fabrikaciji drvenih destilata smo na evropskoj visini: imamo dve fabrmke, koje prerađuju 300.000 —2320.000 та3 Ђикоуог (1 отађохуоо) drveta.

Pored 52.000 tona retortnog drvenog uglja ome proizvode ооф5пје :

|. Фемуафе зтохог те а : сз58 шеш, сомуа žesta za pogon, drvna Žžesta za denaturisanje (Type Regie), denaturisana žesta, formaldehid, sre;l-

ома лава о ар ва ел a do 3 gdida а а ВУ О кота 2 И је еелудка се ои 1500 3. derivate kalcijev. acetata (aceton, keton, acetonska ulja) 98%0. ., 1. Кафтап ...... пе ИЕ иу и а се са Ета E: GORI ет е ме 1000)

ili kreozotno ulje POENA. PUMA Па таи с са пити ша вери 20)

(isl IIGGqSY0VA0)U See co owqa aaa eo go ei og go 53 Od dw 55% Bu 38 Di 5

ПаК ој ЕМ а са а а а ен а а се о MMC)

5 пао ЈЕ Ае ево тпимес ст a ea а а Асе ме а ист О) овај ба сва И аи 90 ба Ста а а ттее та kiselina... а а се а а 700 7. kloroform 5 AO GEPOJTO VI 1aAGO(DOUDJ a a ANA O U OUR JANE A. 4()

Ovde moramo pomenuli ı Lvornicu [егрепшта ı kalofonije u Višegradu, čiji Je codišnji kapacitet 24—96 vagona terpentina, 120— 180 vagona tamne kalolonije ; ova je fabrika potpuno modemo uređena, a povremeno me radi zbog пезбазтсе ртоте ос kapitala. Nasloji se međutim da ona nastavi svoj rad i da se proširi, Jer su uveli kod nas bolji nego ma gde u Myvropi. "Tvornica celuloze imamo dve, Jednu manju ı Jednu velikih dimenzija, Čiji je ukupni kapacitet oko 2700 vagoma godišnje.