Економист

Железничка мрежа, извршена по плану, мора бити један органска целина, која ће престављати синтезу свих тих решених задатака.

Зато се исчекивало да г. Миленковић пре него што је дао списак пруга које се имају изградити т. ј. пре него што је нацртао карту потпуне будуће мреже, да своје јасно пи прецизно мишљење о питањима која предходе том уцртавању железничких линија.

Од тих предходних питања на првом месту је питање: да ли с обзиром на данашњу финансиску ситуацију у опште треба градити железнице у већем обиму или не; а за тим питање: како он схваћа тај будући железнички план и које му вадатке ставља у дужност да их реши >

На прво питање г. Миленковић је дао један контрадикторан одговор. Он вели да треба пруге градити онолико колико је потребно те »да се народ јако не оптерети финансиски, али ипак да се не преза ни од жртава ни од терета... и да се не устручава, да се баш и ова генерација, која је толико препатила око стварања ове државе, оптерети јаче и финансиски« (стр. 23).

И док г. Министар Финансија даје пред Скупштином категоричке изјаве да је пореско оптерећење достигло свој максимум и да се не само више порески обвезник неможе ни за пару оптеретити већ се ни ово што a подноси неможе више издржати, дотле г. Миленковић са једном лакоћом која изненађује, дуплира порезе, тражећи за петнајест година по 700 мил. годишње, која се цифра после 10 година пење због интереса за принудни зајам на преко милијарду.

Дакле овом финансиском плану, који није ни нов ни оригиналан, недостаје једна маленкост,а то је, што је — нереалан !

Што се тиче железничког плана он се о њему овако изразио :

»дбог тих и таквих данашњих политичких граница ми неможемо још сада утврдити и фиксирати тачно генерални

план наше будуће железничке мреже, који ће остати интактан ва будућа времена« (стр. 29).

„И ако још није време да се за нашу отаџбину прави целокупан генерални план будуће железничке мреже, ипак морамо утврдити бар генерални план главних железничких линија, по коме се имају градити железнице за дужи низ година и који се неће мењати баш и кад би се мењале политичке границе наше отаџбине« (стр. 30).

Из напред BUDI Dar 0 види се да ни сам писац није начисто да ли у опште треба радити план или треба причекати још неки рат, који ће данашње наше политичке границе про-