Економист

528

Ставови наше царинске тарифе — и аутономне и уговорне — проста су, т. ј. при увозу робе наплаћује се царина означена у тарифи без икаквих додатака и коефицијената. Ставови италијанске царинске тарифе су неки прости а неки сложенш, у овом последњем случају уз царински став долази коефицејенат, којим се предвиђен царински став мултиплицира. Пр. царина на коње износи : основни став 100 уз коефицијенат 0.5, — свега 150. У тарифном делу уговора везани су и основни ставови и то њихови коефицијенти.

Све се царине рачунају у злату, или се увознику даје право (не уговором него по прописима интерног законодаветва), да царину плаћа у ефективном злату или у свакој другој законској монети, уз доплату ажије. Ажију одређује Министар Финансија ; али је уговором предвиђено, да ажија на везане ставове мора бити равна ажији на невезане ставове. (Р. Р. ТУ.)

Ова резерва има практичног значаја при великом броју неуговорних држава, губи пак свој значај чим се закључе трговински уговори.

Поред увозних тарифни део уговора везао је и неколико. извозних царина. Италија је примила обавезу, да ће дозволити слободан, т. ]. неоцарињен извоз цинка; ми смо, се са своје стране, обвезали, да нећемо оптеретити царином извоз : дрвета, угља, марне, руда (гвожђа, мангана и бакра), мараске и свежих риба, а да нећемо на храстове прагове наплаћивати извозну царину већу од 0.65 дин од 100 кт.

Што се тиче транзитних царина уговор предвиђа (чл. 9) обавеву за обе уговорнице: да неће наплаћивати никакве транзитне царине за робу пореклом из једне уговорнице, кад она прелази у транзиту — са или без претовара — територију оне друге уговорне стране.

У нашој тарифи пак везани су, у корист Италије, следећи ставови: пиринач, воће и поврће, цвеће, коже, брашно, масна уља; вино (вермут, марсала и шампањ), теста, чоколада, сирови, конзерве, свеће, сумпор, боракс, фосфати, текстилна роба (памучна, вунена и свижена предива и тканине), шешири, израде од мрамора и цемента, часовмици, машине и апарати, аутомобили.

У одељак о царинама дошла би, по својој спољашњој форми, и одредба чл. 5., која намеће уговорним странама обавезу : да робу увезену из трећих држава, пошто је иста транзитирала територију Једне уговорнице, — неће третирати мање повољно но код би била уве~