Економист
Ова је пловидба дозвољена, казали смо само морским бродовима, и то без претовара у морским пристаништима, — значи дакле, да је у питању т. вв. продужна морска пловидба у рекама.
2. Италијански бродови, који врше пловидбу у албанским територијалним водама реке Бојане, могу, за случај потребе, упловити и у наше територијалне воде исте реке, но без права предузимања трговачких операција у нашим речним пристаништима.
1 ТУ.
У тачки 1— 111 изнели смо садржину свих важнијих уговорних одредаба, сада нам преостаје да ово излагање допунимо дајући кратак преглед и осталих мање значајних уговорних одредаба.
|. У циљу спречавања филоксере на територији уговорних страна постигнут је споразум, да се обе уговорнице придржавају прописа Бернске конвенције од 1881 са допунском декларацијом по истом. питању од. 1889.
2. У погледу на индустријску и литералну својину уговор стипулира за обе уговорне стране обавезу (чл. 18), да ће примењивати : Париску конвенцију од 1883, Мадридски аранжман од 1891, и допунска акта Бриселски и Вашингтонски од 1900 и 1911.
о
3. Члан 31. предвиђа избрани суд за решавање епорова, који би се могли појавити при тумачењу и примени уговора.
Суд се састоји из три лица : свака уговорна страна именује по једног члана из круга својих властитих поданика ; обе скупа одређују председника избраног суда, који је поданик неке треће пријатељске државе.
Избрани суд надлежан је за све спорове, који се односе на примену и тумачење уговора, а које једна од уговорница жели да изнесе пред суд. Суд решава и прејудицијелно питање, на име: да ли један спор долази у његову надлежност.
Пресуда избраног суда има обавезну снагу.
А. Члан 30. одређује територијални домашај уговора. По гласу тога члана уговор се распростире на »територију«, садашњу или будућу, уговорних страна. |
Карактеристично је у овом погледу споменути, да уговор није прецизирао, да ли важи и за колоније, које“улаве у државну област али које »чине засебну царинску област«.
5. Уговор траје 3 год. По истеку истога рока он се аутоматски продужује, ако га ни једна страна не откаже, и тако траје до на 6 месеци по извршеном одказу.