Економист
515
такве заслужују да буду приказане у најкрупнијим потезима, јер се њихов отисак јако осећа на многим и многим уговорним одредбама.
Први и други преговори (1921 и 1923) вођени су под притиском једне мучне политичке ситуације. Од свршетка рата па све до Римског Споразума наши политички односи са Италијом били су непрестано затегнути : — стално су вођени преговори у циљу дефинитивног обележења политичке границе и регулисања других, мање или више важних политичких питања. Трговински преговори, вођени једновремено с овим политичким, стојали су непрестано под притиском ових последњих. Трећи преговори (1924) вођени су под нешто повољнијим политичким приликама. Римски Споразум скинуо је са дневног реда многа политичка спорна питања, те се могло очекивати, да ће отпасти онај политички притисак који је дотле вршен на трговинске преговоре. Али, из разлога које ћемо мало час изнети, прилике за преговарање нису се услед тога много поправиле: политички притисак остао је и на даље, а сем тога у држању Краљевине Италије сада се јасно испољавају извесне тенденције, које су сваког дана доводиле у питање наставак преговора.
Улазећи овога пута у преговоре, Краљевина Италија заузима од првога дана став и улогу државе, »која је у претходним политичким преговорима принела велике политичке жртве, и која сада императивно захтева, да јој те жртве буду накнађене на економском пољу«.
Било би свакако интересантно испитати да ли је Италија ову улогу глумила, или је збиља имала уверење о поднетим жртвама. У овом последњем случају било би интересантно проучити, на који је начин такво уверење створено. Ми немамо довољно ни времена ни података да уђемо у ово проучавање, стога ћемо се задовољити, да ту чињеницу само констатујемо, уз напомену, да су, за време политичких преговора, учињене с наше стране многобројне изјаве, које су Италији дале донекле за право, да заузме горе споменути став.
Ствар је у овоме. Водећи политичке преговоре наши су делегати, изгледа, врло јако наглашавали, »да наша Краљевина не може приносити велике жртве на политичком пољу, али да је вољна да учини у корист Италије највеће уступке
ЗА“