Економист

561

Тропзводи 1923 1924 Пра рани | ОНИ Не A NA EA 1SOA 1,385.028.— 288.820.18. Израде од пловаче, асфалта... 158.630.— 910.990.(ОБ Стакаголи- се pA Or ago Gpa- O-O od ан 773.546.— 2,2538.110.20. Израде од метала ............... 6,100.923— 10,925.980.24. Разни предмети ......-.-.-:...--- 203 140 — 486.350.—

Као и грчка статистика, тако и наша нотира као главне артикле увоза из Грчке: јужно воће, љивотињске производи (Коже и вуну), хем. производи (сапун), текстиле (памучно предиво). Међутим, наша статистика истиче такође у први ред млинарске и металне производе, што се из грчких статистика не може закључити. Анализом тих позиција у нашој статистици констатује се ово:

1. Да група »млинарски и други производи« обухвата у првом реду маслиново уље, које се налази и у грчким подацима :

2. Да су остали артикли, као шећер и брашно из групе млинарски« п други нроизводи и гвожђарија из групе »метални продукти« — заведени у нашим статистикама као грчко порекло зато што су приспевали преко Солуна, међутим то су производи трећих земаља који су само пролазили кроз Грчку.

Једна општа појава, коју такође треба забележити, то је знатна диференција у вредности коју наше и грчке статистике дају било увозним било извозним артиклима : наша статистика бележи увек веће номиналне вредности од грчке. Ово долази отуда што је драхма у 1923 и 1924 години знатно више вредела од динара, потом и отуда што наша статистика често придаје грчко порекло роби која долази транзитно преко Солуна, односно даје као дестинацију Грчку и роби, која одлази преко Солуна транзитно за друге земље.

II.

После општег ивлагања нашег промета са Грчком, потребно је приступити детаљном испитивању свих производа који тај промет сачињавају. Почећемо то испитивање са артиклима нашег извоза за Грчку.

1. Жива стока

Како по вредности, тако и по количини, жива стока је најважнији артикал нашег извоза за Грчку. Стока коју експедујемо преко Ђевђелије и Битоља највећим је делом намењена

ЕКОНОМИСТА. 37