Економист

Ол од

Волове за рад извовили смо у мањој мери за Грчку. Њих је куповала комисија за колонизацију грчке Македоније, би= рајући највише ситну маћедонеку и санџачку стоку сиве расе, која се најбоље даје прилагодити приликама у јужној Маћедонији. Пошто колонизација није још довољно снабдевена, то ће несумњиво наша стока ва рад и даље ићи за Грчку. Говеда за млекарење извозе се посве слабо.

Коњи, магарит, мазге. — Грчка је увезла последњих година ове количине коња, магараца и мазги:

Година Увупно __ Из Краљ. С.Х.С. 1919 тодине | ......... а БРИНЕ " 2.920 комада !.340 комада. (60) а совозеваобетеоочег 5.155 “ 1.662 5;

ен NK O Ми TEO LO O 4.678 jj 4.121 . ан 8.917 8.395 "a Ваша ита аи 11525 55 7.299 >

Наша земља је била и остала највећи лиферант коња за Грчку. Коње су лиферовали, поред нас, Турска, и,-последњих година, Мађарска и Пољска. Највећи део увезених коња куповала је грчка комисија за колонизацију. Коњи су куповани највише за терет и јахање, мањим делом за вучу.

Из наше земље лиферовани су највише мали и снажни босански коњи, потом и брдски коњи из других крајева. Коње мађарске расе слала је за Грчку Војводина, али су последње године ти коњи добављани из Мађарске.

Грчка ће и у будуће куповати коже са стране, јер нема довољно приплодних грла ни добро уређених пастувеких станица.

Свиње. — Грчка је, као и све јужњачке земље, слаб потрошач свињског меса. Њен увоз свиња кретао се је овако: Година Ужутно Из пр. С.Х.6 1949 године се 516 комада 369 комада. (920 ла. = ЛИ „дин 693; 289 1,92 рима Мк VMA, Mera S RITA OB es S Ua Вари. ~ " МОДДИ пат = пуан и ке 922 3 629 5; JO OE PALO cya JR MOO OR a OSI 40. ме 33 = (JI OC И ои апр сј 2.716 7 127 59 ПОБ А А И И та. „(прив.)778 ,,

Највећи део потреба грчких пијаца, које потребе нису велике, подмирује домаћа свиња. (Остатак се довози из наше

37%