Економист

565

2. Храна

После живе стоке, најважнији артикал нашег извоза за Грчку сачињавају цереалије и други пољопривредни производи. Док је 1924 године вредност грчког увоза наше живе стоке износила 115 милиона драхми, дотле се вредност пољопривредних производа увезених из наше земље попела на 102 милиона. По нашим статистикама, исте године смо извезли за Грчку стоке за 229 милиона динара, а пољ. производа за 289 милиона. Наше статистике обухватају ту и извоз преко Грчке, и отуда долази главна разлика између наших и грчких цифара.

У пољопривредним производима ми имамо у Грчкој многе и моћне конкуренте: Америка, Русија, Бугарска, Румунија. Ипак, благодарећи богатству наше земље и њеном изванредном погодном положају према Грчкој, нема сумње да ће се извоз наше хране повећати, а вероватно је да ћемо једног дана постати главни лиферанти пољ. производа за Грчку.

ПШтшенита. = У току последњих 7 година, увоз пшенице у Грчку кретао се је овако:

Година Укупно Из Краљ. С.Х.С. (ОИ ЕН Bla U RAR OUN 177.111 тона 893 тоне 192 ОЛИ АНИ ИН или 307.460 „, ОИ“ LC {1 07 Ио РВИ ране A Dai PR Ae NI Lai E рата и (DO нанета роса ровревавовр тона ас 346.689 ПРИ ИРА ПИ Ни ле иананавраа URIN POR za 962 ОНА Е92 ИНКА ОДАН АНИ ата Ба 40761 - а ПИ Па аав Ранта оавава арсен сети GO i (прив.) 12.488 ,,

Извоз наше шиенице за Грчку стално расте. Добре жетве, којима имамо благодарити за тај пораст, учиниће несумњиво да у скорој будућности постанемо ако не највећи, а оно бар међ највећим лиферантима пшенице за Грчку. За сада, упркос порасту извоза, ми смо као лиферанти још посве слаби, а то у главном из два разлога: прво, зато што је наша возарина скупа (фрахт Смедерево— Солун два пута је скупљи од конесмана Америка—(олун, вишак оптерећења је од 2.300 динара по вагону); друго, зато што извозна трговина није организована, квалитет није гарантован, те је немогуће закључивати послове већег обима, Шшеницу довозимо у Солун највише са Косова и из Куманова, потом из моравског и тимочког краја, а нешто и из Смедерева и Бачке.