Економист

267

Било би природно да, као најближи суседи, подмиримо све грчке потребе нашом робом. Велика конкуренција коју нам стварају Румунија и Бугарска долази поглавито због повољније цене морских транспорта и због квалитета, који одатле долази по поруџбини. Нашем кукурузу треба у толико пре поклонити пажњу, што се исти, при повољним околностима, може у велико извозити не само за Грчку, него и транзитно преко Солуна.

Остала жита. = Од осталих цереалија, Грчка увози у главном овас и раж, и то у овим количинама :

Година Укупно _ Из Кр. СХС ПОИКОДИИ и зе виа ер та КЕ 3.911 тона 383 тона, TO ()/ сан пакете вина вратна 298 1{ 002 465. ,, ПОДА евра ветар пет па тј пе па а а Мр О и а мн а 1.079, зони (020 ПИРАТ VANNA JNA ANEA NI 211680 2.0) 5. {80,3 U AA AANANAANAANANAAAIANVIAANNANISI 12.606 1.115

27 22

Највећи лиферанти осталих жита за Грчку јесу Румунија и Турска. Наш извоз осталих жита развиће се онда, кад се спусти тарифа возарине и кад се наша извозна трговина жита боље организује. С

Брашно. — Дајемо ниже преглед грчког увоза пшеничног брашна у току последњих година:

Година Укупно Из. Кр. С.Х.С. ПИ ин RO RANI NE NR NANA 49.280 тона 213 тона. 1920 се ет етан а а О ЛООНА 466 (O Ји МИ питали ан па а је АЦЕ » (L;O 2 aaa OP NS KORA OVAN KOR NJOM al 46.408 280 ,, ПОР ora ri S PALI NNV SA UR UMA Ио АИ ОИ“ ПЕРУА ен а а авва ован она 137.411 1.431

» Наша земља спада међ најслабије лиферанте брашна за Грчку. Кад се има у виду да Грчка увози 10—15.000 вагона пшеничног брашна, онда наш удео са непуних 150 вагона изгледа безначајан Главни лиферанти брашна за Грчку у првом реду су Сједињене Државе (са 6.824 вагона у 1924 години). Аустралија (са 1.643 вагона) и Канада (са 1.000 вагона), потом Египат (са 462 вагона), и Румунија (са 370 вагона). Узроци оваког стања могу се објаснити са више чињеница. Америка је за време рата створила своју клиентелу у Грчкој, и благодарећи колико својој обилној и доброј продукцији, толико и јевтином