Економист

569

Година Укупно Из Краљ. С.Х.С. 12 Нин пи ин CANADA" MI NJA: и с ап А А „5 ПОР аи a aaa ema ве ан пили 2 ООНИНА 827, {#029. Razno. a a aa darad 14597 „ 3.236. 1094 а ДЕ ве ан ан 9.713 ,, 4.&46

Поступно, за неколико година, ми смо успели да постанемо главни снабдевачи Грчке са кромпиром, потискујући Француску, Италију и Холандију у други ред. За овај успех имамо благодарити, колико приватној инициативи, толико и повољној железничкој тарифи, која је дозволила да се одличан хрватски кромпир из Бјеловара, Сиска, Грубишног Поља продаје у (o луну. Прошле године је хрватски кромпир ишао и бродом преко Сушака и Сплита за Патрас и Пиреј. Што наш кромпир није потпуно потиснуо француски и талијански са грчких пијаца, може се објаснити само недовољним оријентисањем нашег извоза. Не ради се сложно и систематски. Кад се осети потреба, роба одједном нагрне, препуни пијацу, те се продаје за багателу Искуство које се стекло досад у томе правцу утицаће на оријентисање наших извозника и на нормирање нашег извоза .

Пасуљ. — Грчка је увозила ове количине пасуља последњих година :

Година Укупно Из Краљ. С.Х.С. МОМ PO ar O O a. ERE S SV GT SR пЕЕ 7.443 тоне 2.136 тона. (ОДОЛИ а а раке Пе 22 У а вачеверссодавовевавеве ни вврсоне торта ПИ ове а ЛЕ сељани o НОД и E AJ. OMA ae ај AREA: 172 они an 2 ОВО JNA [O Ири Torp ни Па И КИ 16.276. ,, 2 ОИ ПОД а 18.717 4.048

» Просечно узевши; ми задовољавамо једну непуну четвртину грчких потреба. Наши конкуренти на грчким пијацама су: Бугарска (са 9.520 тона у 1924 г.) Румунија, Турска и Италија. Најопаснији конкурент нам је Бугарска, која Грцима лиферује два пута више робе од нас. Због јефтинијег транспорта, бугарски пасуљ снабдева Пиреј, Атину и острва. Наш пасуљ се троши поглавито у Солуну, изузев првокласне робе, гостиварског и тетовског крупног пасуља, који се због квалитета тражи и на другим грчким, левантинским па и француским пијацама. ( обзиром на потребе грчких пијаца, као и на погодност положаја наших произвођачких центара и на