Економист

о мо потичу из извоза п увоза робе и других трговачких и финансијских операција. Разлике између меничних закона, који су у важности у појединим земљама, јављају се као знатна сметња даљем развитку међународног меничног промета. јер услед формализма меничног права свака неуредност менице са обвиром на закон земље где је издата, може лишити исту меничне строгости, а изостанак уредног протеста п неизвршење других формалности може довести ослобођење споредних меничних дужника п друге штетне последице. Ове чисто правничке опасности, које се дају савладати само детаљним знањем страног меничног права, често пута натерају пословне људе да не примају и уопште не оперишу са страним меницама. (Стога су већ 70-тих година прошлог века правници различних земаља почели акцију за уједињење меничног права. Али више покушаја, који су били предузети у овом правцу, нису успели. Најближе су решењу овог тешког проблема пришле конференције одржане 1910 и 1912 год. у Хагу, у којима је узела учешће преко својих делегата — правника, трговаца и банкара — већина земаља у свету. Конференција 1912 год. је израдила текст меничног закона (регламента), који има 80 чланова, а 27 држава од оних, које су колаборирале на конференцији, су потписале конвенцију о увођењу споменутог регламента у дејство на својим територијама са овим допунама и изменама које алтернотивно допушта та конвенција.

Између држава — потписница се налаве Краљевина Србија и Аустро-Угарска Монархија, чија је територија доцније била делимично присаједињена Краљевини Срба Хрвата и Словенаца, али су одбиле да потпишу ту конвенцију Велика Британија и Сједињене Државе Америке. Ова околност, према мишљењу сера Мекензи Чалмерса, једног од четири правника, којима је Економски Комитет Друштва Народа поверио израду реферата о томе, како су били примљени у различним земљама радови Хашких конференција о меницама, чини вероватним да ће стварање двају великих система меничног права — нонтиненталног и англо-американског послужити за први ступањ изједначења ове гране права.

Али и за државе потписнице. Хашке конвенције иста није постала правно обавезна, јер услед низа околности, између којих најважнија је била рат, та конвенција досад није

dB