Економист

518

лијанске освајачке тежње провоцирале страх који, са својим великим очима, често пута види опасност и онде где је и нема, — и при таквом расположењу т. ј. у томе страху ми смо се често пута очајнички борили и против најневинијих предлога.

Није ни потребно наглашавати, да су све горе побројане чињенице морале оставити извесне трагове на уговорном елаборату, и стога је било потребно, да их овде подвучемо, и да, у доцнијем излагању, по потреби, на њих скренемо пажњу.

1. Одељак. — Садржина трговинског уговора.

Садржина послератних трговинских уговора као што смо већ нагласили, ограничава се на посве мали број одредаба, управо на минимум који се сматрао као неопходно потребан да створи правну основу за обављање узајамног промета добара између двеју држава.

Ако разгледамо ма који послератни уговор (са Аустријом, Немачком, Чехо-Словачком, Пољском) доћићемо до сазнања, да он садржи у главном свега две одредбе, на име: !. клаузулу највећег повлашћења ; п 2. одредбу о увозним и извозним забра-

нама. 1 — Све остале одредбе или су посве безначајне, или пак садрже прописе за ближе тумачење и примену горње две одредбе.

Италијански уговор, по својој садржини, много је пространији од свих других послератних уговора. Поред клаузуле о највећем повлашћењу и поред одредбе о забрани извоза и увоза, — овај уговор садржи још много других одредаба, којима су регулисана равна друга питања, која стоје у тешњој или лабавијој вези са трговином. У овом погледу, италијански уговор сличан је оној врсти предратних уговора, који носе назив »уговори о трговини и пловидби«.

С обзиром на овако опсежну садржину, а у циљу што прегледнијег излагања исте, ми смо сматрали за потребно, да групишемо уговорне одредбе по њиховој сродности, и да их тако груписане излажемо. Овако поступајући добијамо четири групе уговорних одредаба, на име:

1 Напомиње се, да је највеће повлашћење у послератним уговорима условно, јер не обухвата повластице из контингентних и компензационих уговора. По одредби о увозним и извозним забранама резервисано. је уговорним странама право, да могу у свако доба, декретовати такве забране.