Економист

290

Па п у ствари: ако кажемо например да је Краљевина Југославија имала увоза из иностранства 1925 год. свега 1.513.862 тоне робе за суму 8.752 милиона динара и ако ми додамо томе да је се роба делила на ХУП група и на 700 наименовања по њиховој тарифној номенклатури; да је у том трговачком обрту узело учешћа више од 50 страних држава, онда непосвећени у те ствари мисао може се згранути од те масе, од хаоса цифара увоза робе.

Али ако ми користећи се радовима и закључцима статистике, објаснимо да се тај увов веома систематички и очигледно распоређује између следећих одсека народног газдинства:

1. Предиво и израде од предива увезено на 3.818.744.8139 д 2. Метали и израда од њих увезено на 980.715.938 m. 3. Производи земљорадње 954.351.306 » А. Копови мин. уља 506.006.167 « 5. Машине, апарати 630.947.754 6. Производи пољопривред. индустрије 408. )00.019 » 7. Хемијска п апотекарска роба 419.219.963 » 8. Производи сточарства 341.368.599 « 9. Кожа и крзно 261.561.412 » 10. Артија, књиге, карте слике 183.097.096 11. Стакло и израде од стакла 118.492.779

Ми ћемо се уверити, да се у тим одсецима у ствари исцрпава главни наш увоз робе на суму од 8.252 милиона динара; и да сав остали увоз остаје само 200 мил. динара — сума веома незнатна за цео трговачки обрт Краљевине.

Та таблица, коју смо навели, веома је карактерна, као путеводна пдеја, на шта треба упрти бриге и интересе државне власти при изради његове царинске тарифе: какви артикли превалирају а какви су на крају.

Још су интересантнији и научни распоређивање увезених артикала по појединим категоријама међу једнородних група. Нама је познато како се много говорило п писало о потреби бевжалостних царинеких такса за тако зване лукеузне артикле. Замислимо, да би по таквом принципу ми хтели да уредимо нашу царинску тарифу. Резултат би био веома занимљив: од 3.3 милпарда динара робе групе »предиво п израде од предива“ на »свилу« пада само 169 мил. динара. Исто п за групу робе »метали и иврада одњих од 9808/, милиона динара на племените метале: злато, платина, сребро пада свега 165/, милиона динара.